уторак, 26. децембар 2017.

УГЛЕДНИ ЧАС ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У 6. И 7. РАЗРЕДУ, 25. децембра 2017. године

Наставница Наташа Вучетић је у понедељак, 25. децембра 2017. године, реализовала угледни час физичког васпитања у 6. и 7. разреду. 

Наставна јединица: Бечки валцер

Припрема за час потпуна, наставник функционално користи  наставна средства. 

Ученици веома мотивисани и активни. Атмосфера на часу пријатна и подстицајна. 

Час протекао за трен!




Текст и фотографије: Радмила Божић, директорка школе.



петак, 22. децембар 2017.

ПОЗИВ НА ПЛАНИНАРЕЊЕ, петак 29. децембар 2017. године

Поштовани пријатељи,

У петак, 29. децембра 2017. године ОШ „Милош Гајић“ из Амајића и Планинарско-бициклистичко спортско удружење „Шарена буква“ организујеу планинарење на реалцији: ШКОЛА У ДОЊОЈ ТРЕШЊИЦИЦИ – РИБЊАК (под Чавчићем).

Полазак је у петак у 10:00 часова од школе у Доњој Трешњици.

УЧЕНИЦИ који су заинтересовани за планинарење биће ослобођени наставе после другог часа.

Обавезно понети ранац са потребном опремом, преобуком и храном као и непромочиву обућу.

Стаза је лагана, нема великих узбрдица,

Предвиђено време пешачење 1 час и 45 минута.

На рибњаку је обедовање, припрема чаја и одмор. Полазак са рибњака у 13:00 часова.

Долазак до школе између 14:30 и 15:00 часова.


Заинтересовани да се јаве у инбокс.

Детаље руде можете погледати НА ОВОМ ЛИНКУ, или кликом на слику путање.

ПРЕДСТАВА У МАТИЧНОЈ ШКОЛИ, 21. децембра 2017. године

У четвртак, 21. децембра 2017. године, у матичној школи у Амајићу реализована је комична монодрама ПЕТАР ПЕПО БАНДИЋ.

Представа се ученицима свидела подједнако као и наставницима и учтељима који су присуствовали. Детаље о представи погледати на првој фотографији.





понедељак, 18. децембар 2017.

ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА ЗА НАБАВКУ ЕЛЕКТРИЧНЕ НЕРГИЈЕ






Текст понуде могуће је преузети на овом линку.

Образац понуде преузети са овог линка.

















НАША ДИРЕКТОРКА НА ПЕТОЈ НАЦИОНАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЖЕНСКЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ МРЕЖЕ

Директорка школе, Радмила Божић,
прва са десне стане
У Дому Народне скупштине одржана је пета по реду конференција Женске парламентарне мреже, у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, на којој је учествовало 360 посланица Скупштине Србије и Скупштине АП Војводине и одборница из више од 90 скупштина градова и општина у Србији.

У друштву народне посланице др Борке Грубор, члана Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, представнице општине Мали Зворник биле су одборница Тања Перић и чланице Комисије за родну равноправност, Радмила Божић и Драгица Вучетић.

Циљ овог скупа је доношење нових закона и политика и надзор спровођења актуелних законских решења, посебно у области здравља жене и породице, сузбијања насиља над женама, економског оснаживања и образовања жена.  Презентовани су резултати Мреже у протеклих годину дана, облици повезаности жена на локалном и покрајинском нивоу, као и достигнућа законодавног система и његове примене на сузбијању дискриминације и родне равноправности.

Након уводних обраћања, учеснице В Националне конференције радиле су по групама. Организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић, Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.

Одборница Тања Перић учествовала је у радионици ,,Здравље жена“, Драгица Вучетић, председница Удружења жена ,,Незаборав“, представљала је НВО на радионици за „Економско оснаживање жена, жене на селу”, а Радмила Божић, директорица Основне школе ,,Милош Гајић“ Амајић, учествовала је на панел дискусији ,,Жене и животна средина“.

Женска парламентарна мрежа јединствен је облик организовања одборница и посланица који превазилази страначке и политичке разлике. Скупштина општине Мали Зворник и Општинска управа успоставиле су сарадњу са свим релевантним организацијама и партнерима у бројним пројектима, са циљем јачања духа парламентаризма, дијалога и међусобног разумевања. Одборнице Скупштине општине Мали Зворник и чланице комисија локалног парламента присуствују стручним скуповима који имају за циљ подизање професионалних капацитета, информисање, усвајење нових знања и вештина. 

Далибор Крстић, новинар
Извор: http://www.malizvornik.info/?p=12115&lang=lat

четвртак, 14. децембар 2017.

МОЈА ПОРОДИЧНА КУЋА, Анђела Вучетић, седми разред

До пре пар година живела сам у брду са родитељима, братом, баком и деком. У брду је стално владала тишина с обзиром да није било пуно деце.

Наша кућа је поприлично велика, а њену лепоту истиче чиста бела боја и зеленило око ње. Много сам волела да причам са деком како је то у ствари она прављена. А он би ми само говорио како је он био главни мајстор и да није њега било, не би било ни куће. Бака ми је испричала да наша кућа није толико стара, ипак је грађена од цигле, али не оне од којих се данас праве куће. Моја мама је доста цвећа посадила па пролазници увек свраћају и траже пелцере.

Унутрашњи изглед
Са улазних врата улазило се право у малу кухињу, а са десне стране у купатило. Кухиња је била сређена по бакином укусу. На средини један мали сто, а са његове десне и леве стране две столице. Десно од врата налазила се веш-машина, радни сто и један штедњак. Беле зидове украшавале су слике из прошлих времена, а то су били неки пејзажи које је сликао мој прадеда.

Из мале кухиње улазило се у трпезарију са две собе у позадини. На средини трпезарије налазио се један већи сто са клупама са стране а изнад њега три прозора. Прозори су били мало већи а преко њих су висиле цветне завесе. Испред стола, на једној комоди, стајао је телевизор који бисмо увече сви заједно гледали. Такође, у једном ћошку стајала је пећ, а поред кревет. Теписи су се простирали од ћошка до ћошка и увек су на њима биле неке линије или цветови.

С једне стране трпезарије улазило би се у моју и братову собу. Ту су била два кревета, ормар, много играчака и један сточић на средини. Та соба била би увек у нереду јер мој млађи брат обожава неред, али мој кревет био је увек прекривен постељином са принцезом. И све што је моје, било је на свом месту.

С друге стране трпезарије улазило се у собу мојих родитеља. Ту ми је улаз био забрањен, али увек сам кришом улазила јер је та соба била јако лепа и велика. Ту је стајао један брачни кревет са две комоде са стране и лампом наспрам кревета. Поглед из те собе био је леп, гледало се на реку и њиве препуне кукуруза или пшенице. Десно од врата мирно је стајао ормар са великим огледалом на ком сам се увек огледала. На зиду је уграђена клима која би лети расхладила прегрејане зидове. Та соба је била увек чиста и мирисала на свеж мирис лаванде, у њу се ретко улазило, а већином је била закључана.

Околина
Двориште моје куће красиле су две јабуке, расцветала лоза и разноврсно цвеће. Јабуке су биле разгранате и увек пуне плодова. Биле су изузетно старе и понекад ми се чинило да ће сваког тренутка пасти. Ту је била и једна смоква коју сам ја исекла ножем и, нажалост, није се могла опоравити. Унаоколо трчале су мачке које су јуриле мишеве и свиње које су јеле џанарике.


Моја кућа заузима посебно место у мом срцу и увек ће бити тако. Сада више не живим у њој, живим мало даље, али моја бака и дека су наставили живот у њој.

ПАНОРАМА ИЗ АУТОМОБИЛА, Јелена Ерић, седми разред

Путовала сам у Београд са мамом и татом. Било је то прошле године у децембру.

Седела сам на задњем седишту аутомобила и посматрала брдовит и нераван предео. Окружују нас  шуме у светлуцавим, белим хаљинама. Све је тако тихо и мирно, све је затрпано меканим снежним покривачем, само се поред пута уочавају људске стопе. Сва та лепота ме је смирила и ја сам заспала.

Када сам се пробудила, били смо у равничарском пределу. Пред  мојим очима развијале су се слике те бескрајно широке равнице. Снег се пресијавао на хладном децембарском сунцу које се трудило да избегне тамне облаке. Из њих ће сваког часа почети да пада снег и поново ће затрпати очишћене стазе и људске стопе и све ће поново бити једноставно, без икаквих шара и неравнина. Ослањам се на прозорско стакло и упијам сунчеве зраке који нежно милују моје лице.

Пред мојим очима изненада се створи дугачак мост преко Дунава. Гледам одозго у дубоку зелену воду. Изненада се окрећем и угледам велику тврђаву. Калемегданску тврђаву. Изгледала је прелепо.

Ушли смо у град. На улицама су нова непозната лица. Сви некуда журе и нестрпљиви су. И ја постајем нестрпљива. Једва чекам да стигнемо до куће мога чиче и да потрчим низ његово двориште прекривено снегом.


Од брдовитог краја, преко мачванске равнице и дубоког Дунава, стигла сам у главни град и до краја нашег путовања. За само неколико сати пред мојим очима изменило се толико слика и све што сам запазила остаће и у лепом сећању. 

ДАН ОБРНУТИХ УЛОГА, децембар 2017. године

У среду, 13. децембра 2017. године, реализован је Дан обрнутих улога, предвиђен Развојним планом школе. Ученици осмог разреда имали су прилику да виде како изгледа један радни дан из угла запослених.


На објављени конкурс пријавило се свих 6 ученика осмог разреда. На основу конкурсне документације и листе жеља, учесници конкурса су распоређени на следећа радна места:

Назив радног места
Извршилац посла
Опис посла
Време реализације
Директор
Жељко Томић
Обавља послове руководства
13.12.2017., од 8-12 часова
Наставник биологије
Анђела Ерић
Припрема и предаје биологију тај час
13.12.2017., 4. час
Шеф рачуноводства
Сања Вучетић
Обавља рачуноводствене послове
13.12.2017. од
 8-12 часова
Наставник физичког васпитања
Лука Тадић
Припрема и предаје физичко васпитање тај час
13.12.2017., 7.час
Помоћни радник
Дејан Јездимировић
Води рачуна о хигијени школског простора и дворишта
13.12.2017. од
 8-12 часова
Домар - ложач
Саша Томић
Води рачуна о грејању просторија, одржава и чисти школско двориште
13.12.2016. од
8-12 часова

„Дан обрнутих улога“ наишао је на позитивне коментаре свих учесника. Све је протекло у веселој и радној атмосфери, уз жељу ученика да ова активност буде поново организована. 








среда, 13. децембар 2017.

СЕМИНАР У НАШОЈ ШКОЛИ

У нашој школи је 09. 12. 2017.године организован семинар за запослене ОШ „Милош Гајић“, Амајић и ОШ „Никола Тесла“, Велика Река под називом Методе наставе и учења. Реализатори семинара су биле Вања Јеремић, педагог и Зорица Прокопић, професор рачунарства и информатике.

Семинар је био конципиран тако да је првенствено послужио као подсетник на наставне методе и облике рада, као и начине њиховог коришћења директно у настави. Други део семинара је био више усмерен на мотивацију ученика, учење учења и разноврсне наставне материјале. При томе су сви присутни добили више разних интернет адреса на којима могу пронаћи материјале које могу прилагођавати настави коју изводе.


Семинар је протекао у пријатној атмосфери, а на обострано задовољство – и учесника и реализатора семинара. 



петак, 8. децембар 2017.

ПОГЛЕД СА МОГ ПРОЗОРА, Павле Лазић, IV/1

Прошло је доста времена од како је јесен дошла у моје село.

Сваки дан је падала киша, док лагано није прешла у снег. Стара јесен пакује своје шарено лишће, док зима свој бели прах шири по земљи. Она два-три усамљена листа, што јесен није покупила, леже под снегом, уплашени и смрзнути. Јеле и борови, са њиховим малим бодљицама, покушавају да угреју јадно и голо листопадно дрвеће. Јесен се сасвим изгубила у леденом белом пољу. Понегде, где су остали последњи трагови јесени, брзо су се изгубили под хладним снегом.

Дани су текли као река а ноћ је милила споро као облаци. За јесен више није имало смисла да буде ту.

Јесен се вратила кући. Чула се само тишина и белео се снег.

среда, 6. децембар 2017.

ЗАШИТА ОД ПОЖАРА, уторак, 5. децембар 2017. године

У уторак, 5. децембра 2017. године, реазиловано је још једно у низу предавања посвећених безбедности ученика.

Овога пута тема је била ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА а предавање су реализовали ватрогасци – спасиоци Александар Јекић и Огњен Марковић уз пратњу командира Славше Ћирића.

Према њиховим речима, ученици четвртог и шестог разреда добро су обновили знање, али и усвојили досата нових, веома зачајних, садржаја.

Веома добро је што су ученици имали прилику да одгледају видео клипове који илуструју начин настанка и ширења неконтролисане ватре у домаћинствима.



петак, 1. децембар 2017.

РЕКЛАМА ЗА МОЈ КРАЈ – Анђела Ерић, Сања Вучетић, Жељко Томић, 8. разред

Наш малозворнички крај налази се на западу Србије код града Лознице. Лежи на десној обали реке Дрине. Поред ове бисерне лепотице, и природа је предивна. Обале су обрасле четинарским и листопадним шумама. Красе их још и брежуљци.

Доста је развијен лов и риболов. Овај крај нуди активан и здрав одмор. Томе доприносе чист ваздух и плаветнило ове дивне реке. Тај пејзаж у ком доминира Дрина привлачи многе фотографе и сликаре да праве одлична дела. Током времена проведеног у природи могу се чути звукови разних дивљих и домаћих животиња.

У овом крају се могу пробати разна традиционална јела и пића. Људи који посећују ове крајеве најчешће пробају стара српска јела као што су сир, кајмак, проја и разне врсте сушеног меса. Уз та јела људи дегустирају домаћу ракију и вино.

Наши људи су гостољубиви домаћини који често у свој дом примају радознале туристе. Имају јако отворену душу. Веома им је драго када се неко заинтересује за њихов крај. Труде се да очувају природу. Туристи који посете ово место имаће прилику да учествују на разним манифестацијама као што су Дринска регата, Сомовијада, Гурманијада, Скобаљијада и разне врсте планинарења.


Веома смо задовољни и поносни што имамо оваква природна богатства. То нам омогућава здрав живот. Позивамо све заинтересоване да посете овај крај и да доживе разне лепе авантуре које ми свакодневно доживљавамо.

НАСИЉЕ КАО НЕГАТИВНА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА

У нашој школи је у уторак, 28. новембра 2017. године, одржано ново предавање од стране припадника МУП-а Србије, Данка Гурдељевића, на тему НАСИЉЕ КАО НЕГАТИВНА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА.

Преавању су присуствовали ученици четвртог и шестог разреда са разредним старешинама.

Деца су пратила презентацију и била су укључена у рад. Наставља се са остваривањем плана који подразумева низ предавања о безбедности деце.



четвртак, 23. новембар 2017.

РИЈАЛИТИ И НАСИЉЕ КОД ДЕЦЕ

Тешко је бити кратак на ову тему. Потрудићу се из разлога да би људи прочитали текст. Напомињем да у тексту неће бити поменут ниједан ријалити, ниједан учесник некога ријалитија јер све очем ће бити говора уопштено је и односи се на све програме ове врсте који се емитују код нас.

Суштина ријалитија је све осим реалности. Већина програма ове врсте су преузети из „белог света“. Учесници потписују уговоре у којима се прецизира за шта и колико су плаћени. Циљ је што већа гледаност, што веће учешће маса посредством СМС порука и телефонских позива или, краће речено, што већа зарада. А то подразумева режирање и планирање већег дела активности.

Основни начин привлачења пажње гледалаца није култура, образовање, едукаивност садржаја и тема. Напротив! Тамо се чују и виде псовке, претње, свађе, туче и слично, а све што је законом забрањено и у вашим кућама, не само на телевизији (на којој се упркос томе емитују).

Будући да деца која похађају основну и средњу школу гедају ове програме, замолио бих родитеље да размисле о следећем:
  • Да ли желите да ваша деца посматрају све горе наведено?
  • Сматрате ли да је успех појавити се у оваквој емисији?
  • Да ли бисте желели да ваша ћерка (или ћерка некога из ваше најближе родбине) буде предмет поруга, да се јавно опија, скида, упражњава (квази)секс и слично а све пред милионским аудиторијумом?
  • Сматрате ли да је успех да се ваш син или ћерка јавно хвали да није прочитао ни једну једину књигу, да су успели у животу без школе?

Деца се идентификују са својим „идолима“ и „јунацима“ из ријалити програма, прате све, навијају. Следе наш пример. Од некога су морали да наче тај вид поашања.

Рећи ћу реченицу због које сам се сам себи смучио:

Интернет је једна велика библиотека у којој постоје најпаметнији садржаји на свету, али и они наглупљи. За којом полицом ћемо посегнути, зависи од нас.

Аргумент да је неко мад урадио нешто ненормално (и) лоше зато јер је желео да поступи као неко на ријалитију, према мом мишљењу је отежавајућа околност – никако оправдање.

Не чекајмо да институције ураде нешто поводом свега наведеног. Институције су омогућиле емитовање тих садржаја. Учинимо нешто у својим домовима – једино то можемо. Већ незамисливо много каснимо.

Или да у школе уведемо видео надзор, па да те камере искористимо за ријалити. Можда би на овај начин многи заволели школу.

Предраг Спасојевић, учитељ

ОПШТИ РОДИТЕЉСКИ САСТАНАК ПОСВЕЋЕН НАСИЉУ

У среду, 22. новембра 2017. у матичној школи у Амајићу одржан је општи родитељски састанак на тему насиља, а по препоруци надежног Министарства.

Мото састанка био је ТОЛЕРАНЦИЈА НА НАСИЉЕ = 0!

Састанак су реализовале дирекорка школе, Радмила Божић, и школски психолог Вера Пашћан.

Родитељи су упознати са законским одредбама из ове области као и начином и обавезом реаговања у свакој ситуацији која је увези са насиље.


Ово је само прва од активности са родтељима. Директорка је повала родтеље да предложе теме оваквих окупљања, а школа ће то реализовати.


уторак, 14. новембар 2017.

НЕ ТРЕБА СЕ У СРЕЋИ ГОРДИТИ НИ У НЕСРЕЋИ ОЧАЈАВАТИ, Анђела Ерић, 8. разред

Као што сви добро знамо, у животу није све тако сјајно. Постоје ту разни успони, падови, и они дани када видимо себе као најсрећнију особу.

Чак и онда када се нађемо у неком великом проблему, треба дабудемо јаки. Да рачунамо на себе. Покушамо решити тај проблем. Останемо присебни. Дајемо наду сами себи. И, наравно, увек имамо у глави да ће једног дана бити све добро. Како год да нам је у животу, то се некад мора променити. Само треба имати стрпљења. Не може све цветати заувек, нити бити све црно.

Са друге стране, када смо срећни, богати или када нам се дешавају лепе ствари, не треба понижавати друге. Или уздизати се изнад њих ного више већ остати у добрим односима чак и са онима који немају никакве услове за живот. Треба им помоћи. Саветовати их. Разумети. Комуницирати што више са има јер није све у новцу. Није ни у ботатству, ни спољашњем изгледу. Човека треба гледати изнутра. Неком не вреди ако је богат, али се не зна понашати. Према томе, чак и онај најсиромашнији може бити поштованији од оног који има све.


Суштина се очима не да сагледати, само се срцем добро види.

недеља, 12. новембар 2017.

САВРЕМЕНА БАЈКА О КАНАИЈУ, Анђела Миросављевић, 5. разред

Пре много година канаи су изумрли. Сви су мислили да их нема, али то није била истина.

Канаји су људи који имају моћи природе. И дан-данас живе на врху планине Укреп. Планина је добила име по томе што је уклета. Нико је од људи из села није посетио. Сви су се бојали и нису смели да дођу због канаија. Бојали су се да их не претворе у нешто. Канаи су на врху планине управљали природом.

После прохладног јутра сунце је засијало на небу. Канаи Мија је сишла у подножје планине Укреп. Дошла је до села и застала да се мало одмори. Кад се одморила, кренула је ка шуми. Сунце је полако почело да залази, а Мија се изгубила. Мрак је пао. Мијини родитељи су се забринули што је нема толико дуго. Она је лутала и лутала и већ је мислилада одустане од потраге за планино. Села је на пањ и размишљала све док није видела да нешто светли у даљини. Била је радознала и кренула ка тој светлости. Што је била ближа, светло је све више сијало док није дошла и видела шта је било ту. Зачудила се када је видела један драгуљ на великом камену. Драгуљ је толико јако сијао, да је обасјао пола пута. Сада је знала шта прави толико јаку светлост. Сијао је тамнољубичастом бојом. Мија га је узела и ставила око врата. Драгуљ је имао много јаку моћ, претворио је добру Мију у злу. Она се осећала збуњено. Вртело јој се у глави. Покушала је да хода али није могла јер је јој била мука. Онесвестила се и пала на земљу.

Освануо је нов дан. Она и даље није знала којим путем да иде. Осећала се све моћније, била је јака. Била је јака зато што је драгуљ почео да делује. Одбацила се од земље и пронашла пут до куће. Чим је дошла, родитељи су дотрчали до ње. Она је била мрзовољна, није хтела ни да их погледа. После неког времена хтела је да баци мајку са литице планине Укреп. Мајка јој је видела драгуљ и мржњу у очима. Одмах је позвала њеног оца. Отац јој је скинуо драгуљ. Мија је пала на колена. Они су је подигли, а она се одмах извинила родитељима. Рекла је да више никад неће дирати тај драгуљ. Прихватили су извињење и све је опет било као пре.


И тако је Мија са својом породицом живела срећно.

среда, 1. новембар 2017.

ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ

Ученици другог разреда у матичној школи у Амајићу су се упознали са празницима које славимо у породици.

Велико интересовање ученици су показали за упознавање обичаја који се са генерације на генерацију преносе у нашим породицама.

Ученици су показали добро предзнање и на часу били активни. На часовима Народне традиције ученици ће наставити да изучавају обичаје нашег народа.

















Текст и фотографије: Љиљана Миросављевић, учитељица.

понедељак, 30. октобар 2017.

КО ЈЕ КО У ОШ „МИЛОШ ГАЈИЋ“?

У нашој школи нема много ученика, али та малобројност не спречава да они показују своје знање и вештине на разне креативне и забавне начине.

Ученици 8. разреда овог пута су направили школски часопис на енглеском језику на тему КО ЈЕ КО У ОШ „МИЛОШ ГАЈИЋ“? (WHO'S WHO IN MILOS GAJIC?) као утврђивање једне наставне теме „Људи и комшије“ (People and neighbours). Они су интервијусали и писали о особама које раде у школи.

У нашпој школи ради пуно дивних и професионалнх људи који се односе једни према другима с поштовањем и дају једни другима подршку. Пошто у 8. разреду има свега 6 ученика, ученици су одабрали само 6 особа да представе у часопису.

Сања Вучетић је писала о НАТАШИ ВУЧЕТИЋ која ради у школи од 2012. године. Одељенски старешина је 8.разреда и наставница је физичког васпитања. Почела је да ради у школи са 26 година, чим је завршила факултет. Каже да не би изабрала ништа друго осим да ради са децом.

Анђела Ерић интевијуисала је директорку школе РАДМИЛУ БОЖИЋ која ради у нашој школи већ 20 година, од како је завршила Учитељски факултет. Изабрана је за директора школе 2010. године и до сада успешно обавља свој посао. Она је веома педантна и пристојна особа која пружа подршку свима. Каже и да је поново ученик који стоји пред дилемом коју школу да упише, опет би изабрала пут просветног радника. Воли ученике и наставнике, и поносна је на њихове постигнуће и увек се труди да пружи њима најбоље могуће услове за учење и рад. Саветује ученике да напорно уче и да пажљиво изаберу коју средњу школу да упишу и најпре да постану добри и искрени људи. На питање Да ли је посао директора тежак?, одговори да није, али да захтева пуно одговорности. Каже да добар директор мора да буде добро упознат са системом образовања, законом и мора да има јак карактер. Њен мото је: Увек верујем у децу!

Дејан Јездимировић је писао о помоћном раднику ДРАГИЦИ БОЖИЋ која ради у нашој школи 17 година. Дејан каже да је она једна од најважнијих особа у школи јер одржава школу чистом и тиме ствара основни услов за учење. Такође дели ученицима ужину, кува кафу и ради многе друге послове. Она каже: „Ниједан посао није срамота радити, срамота је не радити ништа“.

О наставници енглеског језика је писао Жељко Томић. МАРТА ЖИВАНОВИЋ  је родом из Казахстана. Говори неколико језика. Дошла је у Србију пре око десетак година. У нашој школи ради од 2014. године. Она је веома мудра и дружељубива особа, и увек подржава ученике у учењу страних језика, и ораганизује наставу на забаван и занимљив начин. Жељко каже да је она једна од најбољих наставника у школи.

Саша Томић интервијуисао је НАДЕЖДУ БАРЛОВАЦ која долази из Лознице да предаје руски језик. Она каже да јој ништа није тешко осим да дуго путује до школе. Да се она пита, предавала би и ликовну културу, јер воли уметност. Говори да јој је лепо радити са децом без обзира на незадовољавајућу плату.

Лука Тадић је изабрао да представи своју мајку МАРИЈАНУ ТАДИЋ која ради у издвојеном одељењу у Цулинама као помоћни радник. Она је недавно почела да ради. Веома је задовољна у којим условима ради и каже да новац није важан колико је важно здравље.

Ученици 5. разреда су писали о себи користећи научено знање из претходних часова. Ево неких радова:

Анђела Миросављевић је рођена 2. новембра 2006. године. Живи са мамом, татом и две сестре у Амајићу који се налази поред реке Дрине. Воли животиње и књиге, а и лепо пева. Истиче се у цртању, заинтересована је за географију. На слици је са њеном најбољом другарицом Јованом Недић.

Лазар Бојић такође има 11 година. Рођен је 17. септембра 206. године и живи у Доњој Трешници која се налази на западу Србије. Воли компијутерске игрице и да се бави спортом. Овде на слици је са другаром Луком Тадић. Он је одличан математичар, интересује га географија, каже да није баш вешт у цртањау

А ученици 6. разреда су направили кратак водич кроз Србију:
Србија је мала земља која се налази на Балканском полуострву. Главни град Београд има око 2.000.000 становника. Председник државе је Александар Вучић. У Србији има много манастира и цркава. Свети Сава је највећи српски храм. Људи у слободно време одлазе у биоскоп и кафане. У Србији школа већином почине у 8 сати и завршава се око 13 сати.



Текст и фотографије: Мрта Живановић професор енглеског језика.