понедељак, 30. октобар 2017.

КО ЈЕ КО У ОШ „МИЛОШ ГАЈИЋ“?

У нашој школи нема много ученика, али та малобројност не спречава да они показују своје знање и вештине на разне креативне и забавне начине.

Ученици 8. разреда овог пута су направили школски часопис на енглеском језику на тему КО ЈЕ КО У ОШ „МИЛОШ ГАЈИЋ“? (WHO'S WHO IN MILOS GAJIC?) као утврђивање једне наставне теме „Људи и комшије“ (People and neighbours). Они су интервијусали и писали о особама које раде у школи.

У нашпој школи ради пуно дивних и професионалнх људи који се односе једни према другима с поштовањем и дају једни другима подршку. Пошто у 8. разреду има свега 6 ученика, ученици су одабрали само 6 особа да представе у часопису.

Сања Вучетић је писала о НАТАШИ ВУЧЕТИЋ која ради у школи од 2012. године. Одељенски старешина је 8.разреда и наставница је физичког васпитања. Почела је да ради у школи са 26 година, чим је завршила факултет. Каже да не би изабрала ништа друго осим да ради са децом.

Анђела Ерић интевијуисала је директорку школе РАДМИЛУ БОЖИЋ која ради у нашој школи већ 20 година, од како је завршила Учитељски факултет. Изабрана је за директора школе 2010. године и до сада успешно обавља свој посао. Она је веома педантна и пристојна особа која пружа подршку свима. Каже и да је поново ученик који стоји пред дилемом коју школу да упише, опет би изабрала пут просветног радника. Воли ученике и наставнике, и поносна је на њихове постигнуће и увек се труди да пружи њима најбоље могуће услове за учење и рад. Саветује ученике да напорно уче и да пажљиво изаберу коју средњу школу да упишу и најпре да постану добри и искрени људи. На питање Да ли је посао директора тежак?, одговори да није, али да захтева пуно одговорности. Каже да добар директор мора да буде добро упознат са системом образовања, законом и мора да има јак карактер. Њен мото је: Увек верујем у децу!

Дејан Јездимировић је писао о помоћном раднику ДРАГИЦИ БОЖИЋ која ради у нашој школи 17 година. Дејан каже да је она једна од најважнијих особа у школи јер одржава школу чистом и тиме ствара основни услов за учење. Такође дели ученицима ужину, кува кафу и ради многе друге послове. Она каже: „Ниједан посао није срамота радити, срамота је не радити ништа“.

О наставници енглеског језика је писао Жељко Томић. МАРТА ЖИВАНОВИЋ  је родом из Казахстана. Говори неколико језика. Дошла је у Србију пре око десетак година. У нашој школи ради од 2014. године. Она је веома мудра и дружељубива особа, и увек подржава ученике у учењу страних језика, и ораганизује наставу на забаван и занимљив начин. Жељко каже да је она једна од најбољих наставника у школи.

Саша Томић интервијуисао је НАДЕЖДУ БАРЛОВАЦ која долази из Лознице да предаје руски језик. Она каже да јој ништа није тешко осим да дуго путује до школе. Да се она пита, предавала би и ликовну културу, јер воли уметност. Говори да јој је лепо радити са децом без обзира на незадовољавајућу плату.

Лука Тадић је изабрао да представи своју мајку МАРИЈАНУ ТАДИЋ која ради у издвојеном одељењу у Цулинама као помоћни радник. Она је недавно почела да ради. Веома је задовољна у којим условима ради и каже да новац није важан колико је важно здравље.

Ученици 5. разреда су писали о себи користећи научено знање из претходних часова. Ево неких радова:

Анђела Миросављевић је рођена 2. новембра 2006. године. Живи са мамом, татом и две сестре у Амајићу који се налази поред реке Дрине. Воли животиње и књиге, а и лепо пева. Истиче се у цртању, заинтересована је за географију. На слици је са њеном најбољом другарицом Јованом Недић.

Лазар Бојић такође има 11 година. Рођен је 17. септембра 206. године и живи у Доњој Трешници која се налази на западу Србије. Воли компијутерске игрице и да се бави спортом. Овде на слици је са другаром Луком Тадић. Он је одличан математичар, интересује га географија, каже да није баш вешт у цртањау

А ученици 6. разреда су направили кратак водич кроз Србију:
Србија је мала земља која се налази на Балканском полуострву. Главни град Београд има око 2.000.000 становника. Председник државе је Александар Вучић. У Србији има много манастира и цркава. Свети Сава је највећи српски храм. Људи у слободно време одлазе у биоскоп и кафане. У Србији школа већином почине у 8 сати и завршава се око 13 сати.



Текст и фотографије: Мрта Живановић професор енглеског језика.

Нема коментара:

Постави коментар