СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА 2016

Данас, на дан Светог Саве, низом активности обележили смо овај дан.

Ученици, који су желели, отишли су до цркве у Доњој Трешњици. Тамо су, уз учитељицу Милену Матовић и васпитачицу Јовану Јанковић, узели учешће певањем и рецитовањем песама о Светом Сави.

Свештеник Миладин Николић је у цркви изложио и два паноа које су урадили ученици наше школе.

У 10 часова, у матичној школи у Амајићу, свештеник је са ученицима и колективом освештао колач. После узимања жита и крсног хлеба почела ја академија.

Програм је реализован у сали за физичко васпитање. 

Наставник ликовне културе, Бојан Грујић урадио изложбу ликовних радова.

У програму, који је био нов и, као такав, освежење за присутне, читана су житија Светог Саве монаха Теодосија, ученика светитеља, које је блиско и разумљиво народу, као и Доментијаново житије које је сложеније и мање разумљиво.

Учитељице Светлана Тадић, Милена Матовић, Милијана Лазић и учитељ Предраг Спасојевић, са својим ученицима припремили су драмске комаде о животу Светог Саве.

Поносни смо што нисмо поновили ни један део приредбе из ранијих година.

На ОВОМ ЛИНКУ можете погледати 66 фотографија са академије.

Иначе, ученици из Цулина са учитељица Милијана Лазић урадили су три паноа за ходник матичне школе.

Наш наставник српског језика, на замени, Александар Миленковић, који је и осмислио академију, поставио је и видео снимак који можете погледати:

ПОКЛОНИ ЗА СВЕТОГ САВУ

Будући да се Светосавска академија реализује у матичној школи, ученицима и предшколцима из Доње Трешњице уручени су, тим поводом, поклони један дан раније.

Донацијом из Америке, госпође Доне Петровић и господина Андрића, припадници Светала Србије из Лознице уручили су деци поклоне.

Оливера Танасић Зоран, Богићевић, Гордана Ранковић и Срећко Тешмановић донели су поклоне за 10 предшколаца и 14 ученика од првог до четвртог разреда. Деца су добила играчке попут пикада, бадминтона, клиска, ризика, ватерпола и слично. Свако дете добило је и слаткиш.

Деци су поклони довезени на ћилимима украшеним воловским колима.

После краћег обраћања, деца су испричала светитељев животопис, а потом изрецитовали песме о Светом Сави.

За ову прилику урађена је и изложба дечијих радова на тему Свети Сава, као и пано.

Активност је трајала око 30 минута.

Захваљујемо се гостима и донаторима. Цео догађај протекао је веома лепо.

КОРИЦЕ МОНОГРАФИЈЕ

Наставник ликовне културе, Бојан Грујић, на основу архивских списа и тематике књиге, урадио је ликовно решење корице монографије наше школе повдом 170 година постојања.

У току је израда књиге али и прикупљање средстава за њено штампање.

ИНТЕРВЈУ – НИКОЛА МИХАИЛОВИЋ

Период пре Другог светског рата

О раду школе у Цулинама о овом (као и послератном) периоду податке нам је уступио пензионисани учитељ Никола Михаиловић из Цулина. До података је дошао записујући сећања најстаријих житеља места.

Интервју са Николом Михаиловићем водила је Милијана Лазић, учитељица у Цулинама.

Земљиште за изградњу школе у Цулинама и за школско двориште дао је Арсен Деспотовић (1865-1946), угледни и имућни домаћин из Цулина, чији потомци и данас живе у Цулинама. Део земљишта је поклоњен, а један део вероватно исплаћен власнику од стране државне управе.

Договор иуговор о градњи школске зграде постигнут је са државном управом у време Александра Обреновића, а после мајског преврата 1903. године. Изградња школе започета је 1906. године за време краља Петра Карађорђевића I (по предању Арсеновог унука Томе). До тада, ђаци из Цулина ишли су у школу у Доњу Трешњицу, а неки и у Крупањ уколико школа у Доњој Трешњици није радила. Тамо, у Крупњу, би становали, похађали наставу и повремено долазили кући.

Школску зграду у Цулинама је градило село. Сва домаћинства била су ангажована на припреми грађевинског материјала: камена, песка, креча, воде, дрвне грађе, цигле, црепа, као и радне снаге. Столарију, стакло, подове и осталу опрему финансирала је држава. Главни и одговорни мајстори били су „брига државе“.

Школска зграда била је мањи објекат са једном учионицом, ходником и станом за учитеља.

Са просветним радом школа је почела 1910. године. Уз повремене прекиде ( када није било учитеља) школа је радила три године. Почетак Првог светског рата прекинуо је рад школе. Школа није радила за време Великог рата (1914 – 1918). Школска зграда била је оштећена за време ратних збивања. Поново је обновљена и оспособљена за рад 1920. и 1921. године.

У договору са челним људима из Дрињаче (села на левој обали Дрине), срушене су и демонтиране Аустро-Угарске касарне у Дрињачи и од њихове дрвне грађе обновљен је кров на школи у Цулинама, који је служио све до 2000. године, када је промењен и урађен нови кров.

После обнове школске зграде 1921. године школа је  почела са радом и радила је све до почетка Другог светског рата. Деце је било за школовање обзиром на пораста наталитета и законом регулисане обавезе основног образовања.

Настава се одвијала у облику неподељене школе или по принципу класичних комбинованих одељења. Ако је био један учитељ онда се ишло и пре и после подне у току једног дана.

Пред Други светски рат и почетак рата у школи у Цулинама затекао се учитељ Душан Николић. Учитељ је мобилисан, а рад школе прекинут.

Период за време Другог светског рата у Цулинама. Било је покушаја обнове рада школе за време владе Милана Недића, али све се свело на импровизацију. Није било стручног кадра за рад, а често су школску зграду користиле војне формације па се тако рад школе реметио и прекидао. Коришћене су и приватне куће као учионице, али ту није било континуираног рада тако да у току окупације никоме није издато сведочанство или било какав документ о завршеној школи.

Период после Другог светског рата

Крај Другог светско рата дочекан је са еуфоријом и одушевљењем, али је земља била опустошена, ојађена и осиромашена. Мноштво инвалида, сирочади и бескућника.

Нова власт имала је мегаломанске жеље и идеје. Кренуло се у обнову земље и њене привреде.

Министарство просвете ставило је себи у задатак бескомпромисну борбу против неписмености и заосталости.

Недостатак стручног кадра био је велики проблем у реализацији ових задатака. Школе су се суочиле са великим бројем деце које је требало школовати.

Школа у Цулинам почела је са радом у септембру 1945. године. Било је ту деце којима је рат прекинуо школовање, деце која никад нису ишла у школу и она која су по узрасту стигла за упис у школу.  Једни су дошколовавани, други су по скраћеном програму за две године завршавали основно образовање и трећи који су редовно похађали и редовно пратили наставу. За остале и старије генерације су организовани курсеви за описмењавање.

Прва учитељица после Другог светског рата у Цулинама била је Љубица Гвозденовић. Ту је радила пет година, а после ње радиле су Рада Радовановић и Рада Радичевић, али не истовремено – то је било школске 1950/51 године.

Школске године 1950/51. у Цулинама је радио учитељ Славко Петровић, а 1952/53. дошли су Учитељица Олга Рутоњић и учитељ Милош Гавриловић. Они су се задржали до 1956. када су их заменили Љубисав Младеновић и нека учитељица Миланка или Рада (не зна се тачан податак). Она је кратко радила и на њено место дошао је Живан Бошковић.

У школи у Цулинама најчешће су биле две класичне комбинације (I и III, II и IV разред). Због недостатка простора једни су ишли пре подне, а други после подне.

Тако је то трајало све до 1960. док школа није проширена. Тада је дограђена још једна учионица од 48 m²  па је школски ентеријер увелико промењен .

Одласком учитеља Љубисава Младеновића и Живана Бошковића, у Цулине су дошли брачни пар Јеротије (Мићо) Лукић и Слободанка Лукић, који су радили све до 1963.

Школске 1963/64. у школи су радиле учитељице Милева Свињаревић и Фарида Хоџић, а већ следеће школске године замениле су их Босиљка Јанковић и Ана Јокановић.

У периоду од 1966. па до 1970. поред   учитељице Босиљке Јанковић мењали су се учитељи из централне школе из Амајића: Лепосава Златић, Рада Цимеша, Данило Ћирић.

Школске 1969/70. у Цулине долази учитељица Милка Михаиловић која ће у Цулинама остати све до пензионисања 2002. године. У међувремену Босиљка Јанковић одлази у Амајић, а мења је Драгиња Матић-Трифуновић која остаје све до 1983. када прелази у Амајић, а на њено место долази учитељ Никола Михаиловић, који ће радити до 2004. када одлази у пензију.

У овом периоду у Цулинама радиле су две комбинације. Важно је напоменути да је у периоду 1992. до 1995. било  ученика из ратом захваћених подручја (БиХ, Хрватска)., и да су исти ученици наставили школовање у Цулинама.

УГЛЕДНИ ЧАС СВЕТЛАНЕ ТАДИЋ

Дана 12. 1. 2016. године у матичној школи у Амајићу, угледни час је одржала учитељица Светлана Тадић.

У питању је комбиновано одељење од четири разреда. Наставне јединице биле су:

1. разред – Претходник и следбеник (у)
2. разред – Множење бројем 6 (о)
3. разред – Множење збира и разлике бројем (у)
4. разред – Решавање задатака (в)

Часу су присуствовали:

• Радмила Божић, директорка
• Ивана Јокић, педагог
• Маријана Николић, наставник енглеског језика.