понедељак, 18. новембар 2019.

ЈЕДНА СТРАНИЦА МОГ ДНЕВНИКА, Лазар Бојић, седми разред


Четвртак увече, 15. Август 2019.
Драги Дневниче,

Данас ми је у госте напокон стигао мој мали сестрић Адам. Био сам тако узбуђен јер ћу га опет видети после 2-3 месеца. Треба да дође око један после подне са својим родитељима. Нестрпљиво сам га очекивао цело јутро, сваки час сам гледао  у сат. Чинило ми се да се време креће спорије или чак да је стало.

Дошао је и тај час. Био сам у соби, а испред се зауставио ауто. Стигао је Адам. Мало се на почетку стидео, док се није привикао на нас. Њему је осам месеци и у фази је пузања. Сека му је ставила деку на траву, а ја сам непрестано био уз њега. Сваки његов покрет био ми је симпатичан. Најсмешније ми је било што не сме да крене на траву. Дође до ивице деке и само чупка траву и цветиће.

Толико ми је било забавно и лепо уз њега, да нисам ни приметио како је брзо прошао дан. Признајем, мој Дневниче, уморио ме је мали сестрић. Почињу полако да ми се затварају капци.

Једва чекам да сутра сване да наставим дружење са тим малим преслатким створењем које испушта неке неразумљиве гласове.

Лаку ноћ.          
Твој Лазар

ЧОВЕК САМО СРЦЕМ ДОБРО ВИДИ, Лазар Бојић, седми разред


Очи знају да преваре човека. Оно што оне на први погледа запазе често је у супротности са осећањима која долазе из срца.

Покрај једног путића у неком селу живело је једно штене. Његов власник га је ставио у кутију и бацио. Било је неуредно, ружно, мршаво... Свако ко би наишао  и имао прилику, шутнуо би га или би га повредио на неки други начин. Нико није желео ни да му баци парче хлеба. Сви су га малтретирали.

Његово цвиљење гануло је срце девојчице која је пролазила са мамом и татом. Хтела је да га понесе са собом, али су се родитељи гадили на њега. На крају су пристали јер су видели колико силно га она жели.

Када се примакла да га помилује и узме, оно је дрхтало мислећи да ће га ударити као и остали. Таласи љубави из њеног срца охрабрили су га и оно се ослободило и почело да скакуће око њених ногу. Осетило је да ће га волети.

Девојчица га је однела кући, окупала, очистила од бува, нахранила. Сваки дан су време проводили заједно трчкарајући, играјући се. Када би се она враћала из школе, дочекивало би је на капији машући шапицама и репом да јој покаже колико му је недостајала и колико се радује што је види. Постао је девојчицин најдражи пријатељ. Њено срце је добро проценило да ће то бити умиљата, добра куца.

И када очи погреше, срце је ту да исправи грешку јер само оно добро види и не греши.

ОБРАЗАЦ ПОНУДЕ – НАБАВКЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ