четвртак, 30. мај 2019.
ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ, 28. 05. 2019. године
Дана
28. 05. 2019. године са почетком у
12:20 часова одржано предавање у склопу пројекта – Основи безбедности деце – за ученике четвртог и шестог разреда.
Предавање реализовао ватрогасац Марковић Огњен.
Циљ
програма јесте да се деца упознају са превентивним деловањима у случају да се
задесе у опасним, нежељеним ситуацијама.
Било
је речи о техничко-технолошким ризицима, о начинима на који треба да се
понашамо у случају поплава, о томе како настају поплаве, о факторима који утичу
на настанак поплава (директни/индиректни чиниоци), како настаје земљотрес и
како треба да се понашамо у том случају, наведени примери земљотреса и пуштани
снимци непогода.
Ученици
су били заинтересовани за ову тему, размењивали искуства што се тиче непогода,
постављали питања, износили мишљења, учествовали у дискусији са предавачем.
У
завршном делу предавања ученицима су пуштени снимци непогода које су задесиле
различите делове света. Предавач је дао доста корисних савета како се
треба понашати у ситуацијама које нас
угрожавају.
понедељак, 27. мај 2019.
„МИ И НЕ ЗНАМО КОЛИО СНАГЕ И КАКВЕ СВЕ МОГУЋНОСТИ КРИЈЕ У СЕБИ СВАКО ЖИВО СТВОРЕЊЕ“ (И. Андрић), Лазар Бојић, шести разред
У
свом одрастању имао сам разне страхове. Са мраком и вештицама сам се опростио,
али страх од лопова никако да ме напусти.
Десило
се то 31. октобра, за Ноћ вештица. Тата је био на послу, а мама је отишла да
офарба ујну. Иако је баба спавала у суседној соби, помисао да родитељи нису ту
стварала ми је нелагодност. Искокао сам кокице, насуо сок и засео испред
телевизора. Иако ме мама упозоравала да не гледам страшне филмове, ја сам, као
и свако дете, искористио слободу. Био је филмски маратон за Ноћ вештица.
Док
сам гледао филм, узбуђење је расло, а како су се смењивале страшне сцене, тако
је и мој страх растао. Одгледао сам филм и решио да се ушуњам у кревет. Крв ми
се већ била заледила кад сам зачуо шкрипање капије. Какво олакшање од помисли
да стиже мама. Кренуо сам у ходник да јој откључам врата. Неко је куцао и
дозивао ме непознатим гласом. Ноге су ми се одсекле и срце је почело гласно да
лупа. Успаничио сам се, нисам знао шта да радим. Покушавао сам да се смирим, али
је срце хтело да искочи како се куцање и дозивање појачавало. Стајао сам тако у
мраку очекујући да лопов провали и уђе. Онда сам, ни сам не знам како, скупио
храброст да упалим светло пред вратима. Кроз стакло се назирала силуета ниске
особе. На прстима сам отишао до кухиње и узео оклагију. Био сам спреман да се
борим са лоповом. Одлучио сам да упалим светло у ходнику и да отворим врата. За
сваки случај, полако сам се пришуњао прво да осмотрим. „Лазо, што не отвараш?
Ја сам, баба Мара!“, зачу се са друге стране врата. Нисам поверовао јер то није
био њен глас. Сетио сам се вука и седам јарића – то мене лопов хоће да превари.
Дошла ми је нека храброст за коју нисам веровао да постоји . Откључао сам и
замахнуо оклагијом, кад оно – стварно баба Мара. Срећа те је нисам ударио,
измакла се на време.
Тако
сам ја превазишао страх од лопова, а нисам ни слутио да за то имам храбрости.
Данима
смо се после смејали како сам хтео да истучем комшиницу јер је нисам препознао
зато што је била промукла.
УГЛЕДНИ ЧАС ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА 23. 05. 2019. године
Дана 23. 05. 2019. године на првом часу информатике и
рачунарства реализован угледни час код наставника Игњата Марковића. Наставна
јединица: Гранање (програмска структура), разред: VI, тип часа: обрада, исходи: ученик треба да
самостално креира програм који је употребљив (продавница, фитнес, клуб итд).
Часу присуствовали директор школе Радмила Божић,
библиотекар Ружа Петковић, наставница руског језика Винка Бојић и психолог
Драгана Живковић.
У уводном делу часа наставник Игњат Марковић је
упознао ученике са наставном јединицом коју ће радити и поновили су претходно
градиво.
У главном делу часа ученици су користили програм Python
и одређивали индекс телесне масе. Настава је била
прилагођена могућностима ученика, за сваки решен задатак ученик добија повратну
информацију, објашњење, препоруку. Присутан је био практичан рад на часу,
задаци и питања добро одабрани.
У завршном делу часа наставник упућује повратну
информацију ученицима о њиховој активности на часу и награђује ученике високим
оценама. Општи утисак о часу повољан.
среда, 15. мај 2019.
XXIX НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА
Институт за
јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за
јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду у периоду од
13. до 19. маја 2019. године на територији Србије обележава XXIX Недељу здравља
уста и зуба. Ове године кампања се обележава под слоганом„ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО
ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА”.
Циљеви ове кампање, која се у Србији обележава од 1991. године, су:
–Указати на
значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално
здравље може одржати током читавог живота.
–Утицати на
побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања
хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
–Допринети да
се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
–Подстицати
доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
–Мобилисати
све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног
здравља.
–Мотивисати
појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према
унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.
Недеља здравља уста и зуба се обележава
бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује
стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности
током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи
за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите
домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне
заједнице, приватног сектора и удружења грађана. У оквиру Кампање се организује
конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова намењен деци у
вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији који има за циљ
подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему
оралног здравља.
Опште препоруке за очување оралног
здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај
одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и
препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, а подстиче се и
укључивање порука о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.
Нашу матичну школу и издвојена одељења посетила је стоматолог докторка Сања Спасеновић са стоматолошком сестром Анђом Мишић. Гошће су одржале предавања, а ученицма од првог до трећег разреда, као и предшколцима, уручиле су и поклоне у виду четкица за зубе, зубне пасте и распореда часова.
уторак, 14. мај 2019.
УГЛЕДНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ 14. 05. 2019. године
Дана 14. 05. 2019. године на првом часу историје реализован
угледни час у V разреду код наставника Младена Степановића. Наставна јединица: Култура, уметност и наука старог Рима; тип часа: обрада;
Циљеви: усвајање
нових знања о култури, уметности и науци старих Римљана; упознавање са
најзначајнијим римским научницима и писцима, упознавање са најзначајнијим
научним достигнућима старих Римљана која се и данас користе; увиђање
сличности и разлика између веровања старих Грка и веровања старих Римљана, стицање
знања о свакодневном животу старих Римљана, упознавање
са карактеристичним споменицима архитектуре старих Римљана, развијање
интересовања за науку, уметност и културу старих Римљана.
У уводном делу часа наставник поставља питања ученицима
која се односе на претходно градиво које су учили и истиче циљ часа.
У главном делу часа наставник подстиче ученике на
дискусију, користи слике и илустрације из уџбеника које су повезане са
тематиком часа, дели наставне листиће на којима су исписане тезе помоћу којих
ће пратити излагање.Ученици добијају доста информација које су примерене
њиховом узрасту.
Затим
наставник дели ученике у две групе – једна група је добила одломак из
Вергилијевог дела „Енеида“ о силаску Енеје у подземни свет, а друга одломак из
дела Светонија Транквила „Дванаест римских“ царева који говори о
грађевинској делатности Октавијана Августа. Групе ће заједнички анализирати
текст, а један представник групе ће укратко написати запажања и прочитати их
пред разредом.
У
завршном делу часа наставник
истиче важност културе старог Рима и проверава да ли је постигнут циљ часа, тј.
колико су ученици усвојили поменуто градиво.
понедељак, 13. мај 2019.
УГЛЕДНИ ЧАС БИОЛОГИЈЕ 13. 05. 2019. године
Дана 13. 05. 2019.
године реализован угледни час биологије у VIII разреду код наставнице Марије Јањић. Наставна тема: Животна
средина, здравље и култура живљења; наставна јединица: Савремени начин живота и
здравље (бука, брза храна, дувански дим); циљ часа: Стицање знања о савременом
начину живота.
Часу присуствовали: директор школе Радмила
Божић, библиотекар Ружа Петковић, наставница српског језика Ивана Ивановић,
психолог Драгана Живковић.
У уводном делу часа наставница је истакла циљ
часа, поставила питања везана за наставну јединицу.
У главном делу часа ученици су добили
задатак да представе постером штетне утицаје дуванског дима, нездраве исхране и
буке на организам човека. Потом су требали да израчунају индекс телесне масе.
Након што су завршили своје задатке ученици су излагали припремљене садржаје.
У завршном делу часа наставница је тражила
од ученика да наведу шта је позитивно, а шта негативно у савременом начину
живота. Потом су ученици требали да изнесу своје мишљење о њиховој активности
тако што су причали о томе чиме су били задовољни, а чиме нису и шта би
променили следећи пут. Наставница је похвалила ученике и наградила високим
оценама.
недеља, 12. мај 2019.
УГЛЕДНИ ЧАС МАТЕМАТИКЕ 10. 05. 2019. године
Дана 10. 05. 2019. године одржан угледни час
математике у V разреду код наставника Уроша Лазића. Наставна јединица: Осна
симетрија и цртање осно симетричних фигура; тип часа: утврђивање; циљ часа:
Примена стечених знања о осној симетрији на конструкцију осносиметричних
фигура.
Часу присуствовали : директор школе Радмила
Божић, наставница српског језика Ивана Ивановић и психолог школе Драгана
Живковић.
У уводном
делу часа
обновљени појмови везани за осну симетрију – коришћена презентација којом су
обухваћени основни садржаји који се односе на осну симетрију, коришћене
илустрације и модел лептира како би
ученици на што лакши начин поновили поменуту област. Садржај градива је јасно
изложен, прилагођен узрасту ученика. На часу присутан фронтални, индивидуални,
рад у пару и групни рад.
У главном
делу часа
ученици су били подељени у групе, односно парове у оквиру којих су добили
одређене задатке који су разноврсни и прилагођени образовно-васпитним
потребама. Прва два пара су цртала осно симетричне фигуре задате на наставном
листићу, друга два пара су добила хамер са исцртаним фигурама и осама симетрије
са којим ће уклапати исечене фигуре, остала два ученика су на металној табли
вежбали осну симетрију помоћу геометријских фигура на које су залепљени
магнети. Затим, добијају још задатака на наставним листићима које раде у оквиру
група. Након што су завршили задатке наставник проверава решења и проглашава
победнике који су награђеним оценама у завршном делу часа.
У завршном
делу часа
ученици добијају повратну информацију о њиховој активности на часу и најбољи
ученици се награђују оценама како би се развијала мотивација за даљим
напредовањем и учењем.
среда, 8. мај 2019.
МАМУТОВ ЗУБ У НАШОЈ ШКОЛИ
Фосилизовани зуб рунастог мамута |
У нашу школу је,
стицајем околности, доспео један занимљив и леп археолошки бисер – зуб рунастог мамута.
Наиме, наш
суграђанин и бивши ученик наше школе, Предраг Јанковић, сасвим случајно пронашао
је поменути зуб у шљунковитим наносима на обали Дунава.
Реч је о случајном
налазу.
Предраг Јанковић
одлучио је да свој проналазак поклони школи коју је некада похађао, у свом
родном месту. Тако је узорак доспео у руке Радмиле Божић, директорке школе.
Како бисмо
потврдили тачност проналаска контактирали смо Верицу Танасић, археолога, такође
бившег ученика наше школе. Верица нас је посетила, погледала узорак и дала нам низ вредних информација.
Према њеном
мишљењу пронађени зуб је веома стар (обично се дешава да им боја бива више
црвенкаста, док је наш узорак више црн).
Мамут има четири
зуба. Два зуба су кљове, док су друга два у доњој вилици Управо тај зуб из доње
вилице смо добили. Зуби мамута расли су непрестано, тако да се на основу њих не
може утврдити старост животиње.
Зуб је слојевит,
што се види на фотографијама, а ти слојеви се називају ламеле.
Следи један
занимљив текст о биљкама и животињама леденог доба који смо добили од археолога.
Окружени део је зуб који смо добли |
БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ЛЕДЕНОГ ДОБА
Животињски и
биљни свет током леденог доба је доживео
доста промена. Животиње су често мењале
станишта, тражећи боље животне услове.
Вегетација
карактеристична за ледена доба је тундра, врло отпорна на хладноћу и чине је
ниско растиње, лишаји и маховина.
На тундре су се
према југу настављале степе. То су биљне заједнице разних врста трава прошаране грмљем и ретким шумарцима.
Даље на југ, се
на степе настављају шуме, брезе и бора које су биле најзаступљеније. Поред
брезе и бора биле су још и леска, брест, смрека, јасен, јела, граб, храст, јова
и липа.
Животиње које су
насељавале земљину површину током леденог доба биле су врло занимљиве и
необичне. Сисари тог доба били су распрострањени у свим климатским појасима. Захваљујући
својим физиолошким особинама, сисари су се могли прилагодити најразличитијим
животним условима, чак и оним најкритичнијим, уз ивице континенталног
леда.
Један од
најимпресивнијих сисара леденог доба био је рунасти мамут (Mammuthus primigenius). Живео је у последњем
глацијалу леденог доба, за време највећег захлађења. Осим мамута на просторима
тундре и хладне степе Европе и Азије живео је и носорог (једини носорог који се
прилагодио хладним условима), соб који се и данас може видети на подручју Исланда,
Норвешке, Финске, Русије и уопште артичке регије. На подручју тундре живело је
мошусно говече и поларна лисица,
затим степски бизон, изумрло говече, изумрли јелен, степска звиждарка, лос, пећински
медвед, хијена и лав, као и многе птице, инсекти и мекушци.
МАМУТ
Maмути су
једна од изумрлих
врста животиња која су живела од пре 4.800.000 до пре око 3.500 година и
чији остаци скелета су нађени у Европи, Африци, Азији и Северној Америци.
Узрок њиховог нестанка вероватно су климатски услови, али и
изловљавање од стране човека.
Процењено
је да је мамут женка, пронађен у Виминацијуму, стара око 60 година. Висина му је
била преко 4,5 метара, дужина преко 5 метара, а у животном добу био је тежак преко
10 тона (http://viminacium.org.rs/mamut-park/mamut-park/).
Пријавите се на:
Постови (Atom)