Као што сви добро знамо, у животу није све
тако сјајно. Постоје ту разни успони, падови, и они дани када видимо себе као
најсрећнију особу.
Чак и онда када се нађемо у неком великом
проблему, треба дабудемо јаки. Да рачунамо на себе. Покушамо решити тај
проблем. Останемо присебни. Дајемо наду сами себи. И, наравно, увек имамо у
глави да ће једног дана бити све добро. Како год да нам је у животу, то се некад
мора променити. Само треба имати стрпљења. Не може све цветати заувек, нити
бити све црно.
Са друге стране, када смо срећни, богати
или када нам се дешавају лепе ствари, не треба понижавати друге. Или уздизати
се изнад њих ного више већ остати у добрим односима чак и са онима који немају
никакве услове за живот. Треба им помоћи. Саветовати их. Разумети. Комуницирати
што више са има јер није све у новцу. Није ни у ботатству, ни спољашњем
изгледу. Човека треба гледати изнутра. Неком не вреди ако је богат, али се не
зна понашати. Према томе, чак и онај најсиромашнији може бити поштованији од
оног који има све.
Суштина се очима не да сагледати, само се
срцем добро види.
Нема коментара:
Постави коментар