ИНТЕРВЈУ – НИКОЛА МИХАИЛОВИЋ

Период пре Другог светског рата

О раду школе у Цулинама о овом (као и послератном) периоду податке нам је уступио пензионисани учитељ Никола Михаиловић из Цулина. До података је дошао записујући сећања најстаријих житеља места.

Интервју са Николом Михаиловићем водила је Милијана Лазић, учитељица у Цулинама.

Земљиште за изградњу школе у Цулинама и за школско двориште дао је Арсен Деспотовић (1865-1946), угледни и имућни домаћин из Цулина, чији потомци и данас живе у Цулинама. Део земљишта је поклоњен, а један део вероватно исплаћен власнику од стране државне управе.

Договор иуговор о градњи школске зграде постигнут је са државном управом у време Александра Обреновића, а после мајског преврата 1903. године. Изградња школе започета је 1906. године за време краља Петра Карађорђевића I (по предању Арсеновог унука Томе). До тада, ђаци из Цулина ишли су у школу у Доњу Трешњицу, а неки и у Крупањ уколико школа у Доњој Трешњици није радила. Тамо, у Крупњу, би становали, похађали наставу и повремено долазили кући.

Школску зграду у Цулинама је градило село. Сва домаћинства била су ангажована на припреми грађевинског материјала: камена, песка, креча, воде, дрвне грађе, цигле, црепа, као и радне снаге. Столарију, стакло, подове и осталу опрему финансирала је држава. Главни и одговорни мајстори били су „брига државе“.

Школска зграда била је мањи објекат са једном учионицом, ходником и станом за учитеља.

Са просветним радом школа је почела 1910. године. Уз повремене прекиде ( када није било учитеља) школа је радила три године. Почетак Првог светског рата прекинуо је рад школе. Школа није радила за време Великог рата (1914 – 1918). Школска зграда била је оштећена за време ратних збивања. Поново је обновљена и оспособљена за рад 1920. и 1921. године.

У договору са челним људима из Дрињаче (села на левој обали Дрине), срушене су и демонтиране Аустро-Угарске касарне у Дрињачи и од њихове дрвне грађе обновљен је кров на школи у Цулинама, који је служио све до 2000. године, када је промењен и урађен нови кров.

После обнове школске зграде 1921. године школа је  почела са радом и радила је све до почетка Другог светског рата. Деце је било за школовање обзиром на пораста наталитета и законом регулисане обавезе основног образовања.

Настава се одвијала у облику неподељене школе или по принципу класичних комбинованих одељења. Ако је био један учитељ онда се ишло и пре и после подне у току једног дана.

Пред Други светски рат и почетак рата у школи у Цулинама затекао се учитељ Душан Николић. Учитељ је мобилисан, а рад школе прекинут.

Период за време Другог светског рата у Цулинама. Било је покушаја обнове рада школе за време владе Милана Недића, али све се свело на импровизацију. Није било стручног кадра за рад, а често су школску зграду користиле војне формације па се тако рад школе реметио и прекидао. Коришћене су и приватне куће као учионице, али ту није било континуираног рада тако да у току окупације никоме није издато сведочанство или било какав документ о завршеној школи.

Период после Другог светског рата

Крај Другог светско рата дочекан је са еуфоријом и одушевљењем, али је земља била опустошена, ојађена и осиромашена. Мноштво инвалида, сирочади и бескућника.

Нова власт имала је мегаломанске жеље и идеје. Кренуло се у обнову земље и њене привреде.

Министарство просвете ставило је себи у задатак бескомпромисну борбу против неписмености и заосталости.

Недостатак стручног кадра био је велики проблем у реализацији ових задатака. Школе су се суочиле са великим бројем деце које је требало школовати.

Школа у Цулинам почела је са радом у септембру 1945. године. Било је ту деце којима је рат прекинуо школовање, деце која никад нису ишла у школу и она која су по узрасту стигла за упис у школу.  Једни су дошколовавани, други су по скраћеном програму за две године завршавали основно образовање и трећи који су редовно похађали и редовно пратили наставу. За остале и старије генерације су организовани курсеви за описмењавање.

Прва учитељица после Другог светског рата у Цулинама била је Љубица Гвозденовић. Ту је радила пет година, а после ње радиле су Рада Радовановић и Рада Радичевић, али не истовремено – то је било школске 1950/51 године.

Школске године 1950/51. у Цулинама је радио учитељ Славко Петровић, а 1952/53. дошли су Учитељица Олга Рутоњић и учитељ Милош Гавриловић. Они су се задржали до 1956. када су их заменили Љубисав Младеновић и нека учитељица Миланка или Рада (не зна се тачан податак). Она је кратко радила и на њено место дошао је Живан Бошковић.

У школи у Цулинама најчешће су биле две класичне комбинације (I и III, II и IV разред). Због недостатка простора једни су ишли пре подне, а други после подне.

Тако је то трајало све до 1960. док школа није проширена. Тада је дограђена још једна учионица од 48 m²  па је школски ентеријер увелико промењен .

Одласком учитеља Љубисава Младеновића и Живана Бошковића, у Цулине су дошли брачни пар Јеротије (Мићо) Лукић и Слободанка Лукић, који су радили све до 1963.

Школске 1963/64. у школи су радиле учитељице Милева Свињаревић и Фарида Хоџић, а већ следеће школске године замениле су их Босиљка Јанковић и Ана Јокановић.

У периоду од 1966. па до 1970. поред   учитељице Босиљке Јанковић мењали су се учитељи из централне школе из Амајића: Лепосава Златић, Рада Цимеша, Данило Ћирић.

Школске 1969/70. у Цулине долази учитељица Милка Михаиловић која ће у Цулинама остати све до пензионисања 2002. године. У међувремену Босиљка Јанковић одлази у Амајић, а мења је Драгиња Матић-Трифуновић која остаје све до 1983. када прелази у Амајић, а на њено место долази учитељ Никола Михаиловић, који ће радити до 2004. када одлази у пензију.

У овом периоду у Цулинама радиле су две комбинације. Важно је напоменути да је у периоду 1992. до 1995. било  ученика из ратом захваћених подручја (БиХ, Хрватска)., и да су исти ученици наставили школовање у Цулинама.