До пре пар година живела сам у брду са
родитељима, братом, баком и деком. У брду је стално владала тишина с обзиром да
није било пуно деце.
Наша кућа је поприлично велика, а њену
лепоту истиче чиста бела боја и зеленило око ње. Много сам волела да причам са
деком како је то у ствари она прављена. А он би ми само говорио како је он био
главни мајстор и да није њега било, не би било ни куће. Бака ми је испричала да
наша кућа није толико стара, ипак је грађена од цигле, али не оне од којих се
данас праве куће. Моја мама је доста цвећа посадила па пролазници увек свраћају
и траже пелцере.
Унутрашњи
изглед
Са улазних врата улазило се право у малу кухињу,
а са десне стране у купатило. Кухиња је била сређена по бакином укусу. На
средини један мали сто, а са његове десне и леве стране две столице. Десно од
врата налазила се веш-машина, радни сто и један штедњак. Беле зидове украшавале
су слике из прошлих времена, а то су били неки пејзажи које је сликао мој
прадеда.
Из мале кухиње улазило се у трпезарију са
две собе у позадини. На средини трпезарије налазио се један већи сто са клупама
са стране а изнад њега три прозора. Прозори су били мало већи а преко њих су
висиле цветне завесе. Испред стола, на једној комоди, стајао је телевизор који
бисмо увече сви заједно гледали. Такође, у једном ћошку стајала је пећ, а поред
кревет. Теписи су се простирали од ћошка до ћошка и увек су на њима биле неке
линије или цветови.
С једне стране трпезарије улазило би се у
моју и братову собу. Ту су била два кревета, ормар, много играчака и један
сточић на средини. Та соба била би увек у нереду јер мој млађи брат обожава
неред, али мој кревет био је увек прекривен постељином са принцезом. И све што
је моје, било је на свом месту.
С друге стране трпезарије улазило се у
собу мојих родитеља. Ту ми је улаз био забрањен, али увек сам кришом улазила
јер је та соба била јако лепа и велика. Ту је стајао један брачни кревет са две
комоде са стране и лампом наспрам кревета. Поглед из те собе био је леп,
гледало се на реку и њиве препуне кукуруза или пшенице. Десно од врата мирно је
стајао ормар са великим огледалом на ком сам се увек огледала. На зиду је
уграђена клима која би лети расхладила прегрејане зидове. Та соба је била увек
чиста и мирисала на свеж мирис лаванде, у њу се ретко улазило, а већином је
била закључана.
Околина
Двориште моје куће красиле су две јабуке,
расцветала лоза и разноврсно цвеће. Јабуке су биле разгранате и увек пуне
плодова. Биле су изузетно старе и понекад ми се чинило да ће сваког тренутка
пасти. Ту је била и једна смоква коју сам ја исекла ножем и, нажалост, није се
могла опоравити. Унаоколо трчале су мачке које су јуриле мишеве и свиње које су
јеле џанарике.
Моја кућа заузима посебно место у мом срцу
и увек ће бити тако. Сада више не живим у њој, живим мало даље, али моја бака и
дека су наставили живот у њој.
Нема коментара:
Постави коментар