Наша
кућа није претерано велика, али је свако успео за себе да нађе неко место где
се опушта и где проводи време.
Место
где се ја опуштам и где проводим време јесте моја соба. У њу одлазим увек кад
сам љут, тужан, кад ми је досадно и кад не знам шта да радим. Само легнем на
свој кревет, загледам се у бели плафон и уживам у тишини и у топлоти.
Када
се уђе у мој брлог, прво се са десне стране врата види бела комода где држим
књиге за школу и полица где чувам предмете сентименталне вредности из
детињства: играчке, коцке, пузле, слике и слагалице. Поред ње у углу лежи
најудобнији кревет на свету. На њему је увек плава постељина у коју највише
волим да се ушушкам. Увек се залетим и наскочим на мекани душек, па мама зато
каже да је он јадничак. Са његове леве стране спава плава софа. На њој највише
волим да седим преко дана, а ту спавају моји гости кад дођу да преноће. Иза држим
корпу са ранчевима и крпе за брисање прашине спаковане у кутијама од чипса.
Са
наспрамне стране врата налази се мој радни сто. На њему сам изложио сву своју
колекцију Рубикових коцака, свеске и књиге и бокс за оловке. За њим седим
ушушкан у меку столицу кад учим, цртам, пишем и радим домаћи. Иза се налази
радијатор, а поред балконац украшен цвећем против моје воље. Мекане светлоплаве
завесе спречавају светлост да уђе у собу.
Са
леве стране врата простире се огроман бели ормар за одело. Највише волим да се
сакријем у њега када се играмо жмурке.
У
центру се разбашкарио жуто-зелено-плави тепих. Обожавам да се испружим и да се
ваљам по њему. На њему је мали бели сточић на два нивоа. На нижем држим
друштвене игре, док на вишем кријем слаткише у посудицама.
Собу
осветљава велики број малих белих сијалица боје зидова.
Нема коментара:
Постави коментар