Постоје школе
које носе имена понатих личности као што је Свети Сава, Никола Тесла, Вук
Караџић, Бранко Радичевић и слично. О таквим личностима лако је доћи до податка
и доста говорити о њима.
Наша школа носи
име човека о коме није писано уреферентним изворима. Из тог разлога принуђени
смо да сакупљамо грађу разговором са савременицима. Ближи се дан даше школе, па
је ово што сам прикупиио додатно о Милошу Гајићу добродшло.
Богдан Ерић
(1929) је лично познавао Милоша Гајића чије име носи школа данас. Милош је био
трговац али и председник у селу, после Гаје Ерића[1],
добивши гласове на изборима. На тој функцији остао је седамнаест година. Павле
Гајић (1942) из Доње Трешњице, унук Милоша Гајића, наводи да је Милош био по
занимању каменорезац. Додуше, нико није знао који је чин имао у рау, али је био
веома утицајан и представљао је везу са Босном.
Богдан га се
сећа да је Милош обично стајао на степеницама, испред своје канцеларије, када
су ђаци долазили у школу. Александар Ацо Божић наводи да је Милош био солунац.
Био је предратни
комуниста. Са почетком ратних дејстава, 1941. године, са Николом Божовићем
налазио се на Влашким њивама. Убрзо су пребегли у Босну, а потом у Крупањ.
Патроле
партизана су у Доњу Трешњицу почеле да долазе 1944. године. Са њима је долазио
и Милош Гајић. Крио се, једном приликом, са још двојицом другова (браћа или рођаци
Полићи), код неке девојке у Великој Реци, односно у њеној кошари. Млош је са
том двојицом момака прешао Дрину у Великој Реци. Његови саборци са Мачковог
камена, са којима је требао да се нађе, заноћили су у Доњој Трешњици у Тадиној
колиби.
Миоша Гајића и
двојицу момака Полћа је ченицима издала та жена у чијиј колиби су били смештени.
Павле није сигуран да ли су четници били Калабићеви или Пећанцеви. Опколили су
колибу и тражили да се предају. Милош је са доње стране кошаре извадо шашовке и
омогућио да његова два саборца побегну у шуму која је била близу, а он је остао
и пужао отпор док је могао.
Те, 1944. године
Милош је убијен. Тело су му бацили у једну јаругу и покрили грањем. Када је у
Доњу Трешнјицу јављено да је милош настрадао, Павлов стриц Станимир и отац Гајо
су вловским колима отшли у Велику Реку. Људи су им објаснили где је тело. Када
су покшали да тело ставе на неко платно, рука му је отпал јер је тело већ
почело да се распада.
Милош Гајић
сарањен је на породичном Гајића гробљу у Доњој Трешњици, на Покрижовници. Гроб
нема споменика.
Богдан је
посетио кућу и место погибије Миша Гајића. Кућа је доле била зидана каменом,
штала, а горе дрвени део – кошара. Богдан таође наводи да никада није
разјашњено да ли је Милош био убијен, или се сâм убио да не би пао у руке
гониоцима. У једној књизи о прошлости Рађевине налази се фотографија Милоша
Гајића за коју наш саговорник тврди да не личи на Милоша и сматра да је грешком
ту постављена.
Павле
је испричао и шта је било са партизанима који су заноћили у Тадиној колиби.
Чобани су их видели и рекли су у селу да се спремају горе да аноће. Локални
четници из Доње Трешњице су их заробили и везане спровели у селу где су предати
надређениа. Нио не зна за њихову даљу судбину.
Предраг Спасојевић, учитељ
[1] Брата Гају Ерића нису дирали јер се није бавио политиком. Гајо Ерић је,
као народни непријатељ, одведен у Крупањ, из Крупња у Шабац одакле се није
никада вратио.
Нема коментара:
Постави коментар