среда, 12. децембар 2018.

ОВО ЈЕ СРБИЈА, Лазар Бојић, шести разред


Моја земља – Србија – шћућурила се на брдовитом Балкану. Ни мала, ни велика, али у мом срцу је највећа.

Њена богатства су природне лепоте и људи каквих нигде нема у свету. Код нас се гост дочекује са посебном пажњом, то је у нашим генима. Може свратити комшија, путник-намерник, послови се одмах напуштају. Износи се послужење: чашица ракије, кафа, мезе, пршута, неки домаћи колачи, сокови истиснути из околних воћњака. Неки домаћини дочекујудраге госте са сољу и погачом, неки слатким од различитог воћа, али у сваком случају топлином и осмехом. Гости се обавезно испраћају са поклонима.

Код нас се мало-мало нешто слави – крсна слава, рођендани, пунолетства, крштења, свадбе поводи су за окупљање, весеље и, наравно, уживање у храни. Војвођанске штрудле и паприкаши, шумадијске погаче и чварци, пребранци, свадбарски купуси, сарме, печења и роштиљи, пршуте и кајмак – укуси су својствени Србији. У њима је зачин који се нигде не може купити – љубав са којом су спремљени. Волим ја и биг пицу и бургер из Мека, али ништа без мамине кухиње.

Волео бих да упознам своју земљу, да посетим сва она прелепа места, реке, планине, салаше, бање... Волим што сам рођен у Србији и желим да се што више деце рађа да би моја земља била богатија.

Нема коментара:

Постави коментар