среда, 4. фебруар 2015.

ШКОЛСКА СЛАВА

Ученици и наставници наше школе облежили су Савиндан.

У издвојеном одељењу из Цулина уленици су извели пригодан програм у школи, док су ученици из Доње Трешњице програм извели у цркви.

У матичној школи је освештан славски колач, а програм су извели ученици из матичне школе и један беој ученика из идвојених одељења.

Следи приказ програма, а потом и фотографије са прославе.



1.      Хор – Химна Светом Сави

  1. Поздравна реч:

Ученик 1:      Историја њим нам започиње
                        Дигао је школу до светиње
                        Све нам свето њим је започело
                        Он је свети – свето му је дело. (Милован Витезовић)

Ученик 2:
Када се пише живот Светог Саве, пише се у ствари почетак   наше просвете у средњем веку. Његова личност и његов рад били су вековима извор српске културе.
Савина легенда и Савино дело остаће највеличанственије и најузвишеније што нам се рађало кроз таму векова, на горком тлу Балкана, да нас својим зрацима из прошлости увек обасјава. (Милош Црњански)

Ученик 1: Даме и господо, уважени гости,
данас смо се окупили да још једном одамо част и поштовање нашем  просветитељу који се одрекао престола да би кроз свету веру помогао свом народу.

Ученик 2: Поздрављам све присутне : госте, наставнике и ученике наше  школе.
Ученик 1: Поздравимо ученике од првог до четвртог разреда који ће извести свој програм.


3.      Програм ученика од првог до четвртог разреда 


Ученик 2: Измољен од Господа најмлађи син жупана Стефана Немање по рођењу беше чудесно дете, јер то није било само дело људске природе, него и заповест свесилнога Бога, који побеђује закон природе како xoћe.

Ученик 1: Као, како кажу средњовековни биографи, плод молитве, од Бога дан родитељима, Растко се Богу и намени.

Ученик 2: Ученици наше школе извешће пригодан комад о Светом Сави.




4.      Комад о Светом Сави (1. део)

(Двор, соба, на средини  једна већа украшена столица и две мање с леве и десне стране. На сцени Растко Немањић са оцем Немањом и мајком Аном.)

Немања: (саветујући, обраћа се Растку) Мораш гледати високо и мислити као владар, што и јеси. Буди правдољубив, љуби Господа, али, сине, буди јак, буди прави наследник мене, оца свога.

Ана: (благо прекорно) Слушај оца, јер не може нико своје чедо љубити до родитеља његових. Владавину мораш преузети за добро твоје и народа, верних поданика наших.

Растко: (благим тоном) О, мили оче! О, мати драга! Не могу вам незахвалан бити за љубезност, бригу и за знамења која ми нудите. Али, нису блага земаљска, благо које  ми душа иште.

Немања: (прекорно) Не збори тако, сине, народ наш вапи за чистотом. Јер ко ће бити бољи владар и вођ до ти, са душом нетакнутом, чистом.

Растко: (објашњава) Баш зато путеви су моји супротни од оних којима желиш да идем, оче премили, јер нешто ми каже да судба је моја господу угодан бити, а вас навек као ближње своје љубити. Не могу владарем постати.

Ана: ( брижно) Не срди оца својега, већ му покажи љубав о којој збориш. Прихвати се, сине, судбе своје – Принче!
(обраћа се Немањи) Хајдемо, тмурне мисли наше чедо муче. Нек промисли шта чинити мора.
(одлазе са сцене)

(Растко сам на сцени, замишљен, погледа упртог у даљину, мала драмска пауза пре монолога)

Растко: Волео бих да родитељи моји схвате светлост са небеса и разумеју да жеља је моја слугом постати, Господа служити и у њему пронаћи смирење душе своје и у Господу се, када његова воља буде да себи ме позове, упокојити.




Ученик 1: Исте ноћи Растко одлучује да са групом монаха напусти двор и побегне на Свету Гору. Рекавши родитељима да иде у лов, нашао је најбезболнији начин да се растане од њих.



  
5.      Савин монолог – одломак (Д. Максимовић)

Растко: 
Ноћас ће кроз сан родитеља мојих слутња тешка
замахати црним огромним крилима,
и браће моје кроз срца витешка
страх ће минути.


А ја ћу бити далеко од родног села,
на  домаку светогорских тихих манастира,
клечаћу већ крај манастирског прага бела
пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи
до властеле наше и кнежева,
резаће већ свети оци моје власи;
и душа под небом јутарњим као шева
биће високо [...]



6.      Комад о Светом Сави (2. део)
(двор; на сцени су Ана и Немања, тугују за сином)

Ана: (забринуто) Какве ми вести донеше јутрос слуге? Постеља чеда нашег ноћас празна оста. Авај! Којим је путем кренуо?!

Немања: (тешећи Ану, он је глас разума) Слушам те, госпо моја, и верујем да пут његов није погрешан. Путем вечног мира наше чедо оде, вину се ка небесима и  остави за собом благе речи да нас утеши (чита писмо)
„Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула,  него боље да Бога молите,  не бих ли како молитвама вашим добро свршио трку моју на коју изиђох. А ви, колико је могуће, водите бригу о својој души, нити опет предузимајте да ме тамо у вашем животу видите. Ако Бог усхте, овде у Светој Гори дочекаћу и видећу господина оца мојега, и свете и часне старости његове насладићу се, и слатке и безмерне љубави његове наситићу се.“


Ана: (очајна) Зар га више загрлити нећу? Зар да заборави мајке своје?!

Немања: Шта то збориш? Син наш пут правде изабра и ми грешни за њиме се требамо водити. Одлазим и ја путем духовним да нађем спасење и опрост да молим.



7.      Хор – Свети Сава Србе воли


Ученик 2: Иђаше бос од манастира до манастира и раздаваше злато оца свога. Ноћу натоварив манастирске мазге, разносио је топал хлеб онима који су у дубинама провалија и на литицама лежали болни, или гладовали. Разбојници га нападаше, али их умилостиви кроткост и смиреност младића. Пустише га да настави свој пут, у име Христа.

Ученик 1: Схвативши да је овоземаљско пролазно и да је потребан свом роду и као владар и као монах, Стефан Немања одлучује да се замонаши и раме уз раме, са сином допринесе развоју српске православне цркве, оставивши за собом низ задужбина и обновивши светогорски манастир Хиландар.

Ученик 2: Њихова заоставштина представља колевку нових идеала и нових нада из којих су никла највећа дела српске културне баштине.

Ученик 1: Погледајмо завршни део комада.


8.      Комад о Светом Сави (3. део)
(сусрет Светог Саве и сада већ замонашеног Немање – монаха Симеона)

Сава: (задовољан очевом одлуком каже му) Оче премили! (за себе) Хвала ти, Господе, што пут који се за мном роди спозна и отац мој. (Немањи) Благословен нека је дан када те сретох на овом светом месту.

Симеон: Чедо моје слатко, милина је пронаћи Господа и са тобом љубав према њему неговати. Ја грешни Немања, монах Симеон, горко се кајем што нисам пре имао слуха, да реч господа кроз тебе спознам.
Сава: Али сада си ту отвореног срца, нека је слављен Господ, нека је благословен овај час, оче премили.
Симеон: Драго ми је што спознах снагу  вере и љубави твоје према Господу те ме оне доведоше овамо, јер схватио сам да човек и ако сав свет стече а душу изгуби, каква је корист.
Сава: Радују ме речи твоје, оче, оне су Господу веома угодне. Пођимо сада помолимо се за наш род. (крај)


9.      Хор – Косовски божури

Ученик 2: Послушајмо сада Обраћање Светом Сави Слободана Ракитића




10.  Обраћање Светом Сави (Слободан Ракитић)

Устани из хлеба, Свети Саво,
Из зрна соли;
Из овчјег руна, из вучје земље,
Из зделе млека,
Из пшенице и ражи.

Трпеза за којом смо,
Твоја је трпеза;
Хлеб који ломимо
Од твог је жита;
Вино које пијемо
Твоје је вино.

Устани из воде преображене,
Из плода и ветра
Устани из вина, из горе,
Из слова и из кошнице.
Изгнани хлебови
Преко поља прелећу
Светли зрно пшенице
Ил' дете у колевци.
Дечје нас очи воде
У другу земљу.

Устани, Свети Саво,
И благослови хлеб
Који делимо!



Ученик 1: Даме и господо, уважени гости, хвала вам што сте својим присуством увеличали ову свечаност.