среда, 8. мај 2019.

МАМУТОВ ЗУБ У НАШОЈ ШКОЛИ

Фосилизовани зуб рунастог мамута

У нашу школу је, стицајем околности, доспео један занимљив и леп археолошки бисер – зуб рунастог мамута.

Наиме, наш суграђанин и бивши ученик наше школе, Предраг Јанковић, сасвим случајно пронашао је поменути зуб у шљунковитим наносима на обали Дунава.

Реч је о случајном налазу.

Предраг Јанковић одлучио је да свој проналазак поклони школи коју је некада похађао, у свом родном месту. Тако је узорак доспео у руке Радмиле Божић, директорке школе.

Како бисмо потврдили тачност проналаска контактирали смо Верицу Танасић, археолога, такође бившег ученика наше школе. Верица нас је посетила, погледала  узорак и дала нам низ вредних информација.

Према њеном мишљењу пронађени зуб је веома стар (обично се дешава да им боја бива више црвенкаста, док је наш узорак више црн).


Мамут има четири зуба. Два зуба су кљове, док су друга два у доњој вилици Управо тај зуб из доње вилице смо добили. Зуби мамута расли су непрестано, тако да се на основу њих не може утврдити старост животиње.

Зуб је слојевит, што се види на фотографијама, а ти слојеви се називају ламеле.

Следи један занимљив текст о биљкама и животињама леденог доба који смо добили од археолога.
Окружени део је зуб који смо добли



БИЉКЕ  И  ЖИВОТИЊЕ  ЛЕДЕНОГ ДОБА

Животињски и биљни свет током леденог доба  је доживео доста промена.  Животиње су често мењале станишта, тражећи боље животне услове.
Вегетација карактеристична за ледена доба је тундра, врло отпорна на хладноћу и чине је ниско растиње,  лишаји и маховина.
На тундре су се према југу настављале степе. То су биљне заједнице разних врста трава  прошаране грмљем и ретким  шумарцима. 

Даље на југ, се на степе настављају шуме, брезе и бора које су биле најзаступљеније. Поред брезе и бора биле су  још и леска,  брест, смрека, јасен, јела, граб, храст, јова и липа.

Животиње које су насељавале земљину површину током леденог доба биле су врло занимљиве и необичне. Сисари тог доба били су распрострањени у свим климатским појасима. Захваљујући својим физиолошким особинама, сисари су се могли прилагодити најразличитијим животним условима, чак и оним најкритичнијим, уз ивице континенталног леда.    

Један од најимпресивнијих сисара леденог доба био је рунасти мамут (Mammuthus primigenius). Живео је у последњем глацијалу леденог доба, за време највећег захлађења. Осим мамута на просторима тундре и хладне степе Европе и Азије живео је и носорог (једини носорог који се прилагодио хладним условима), соб који се и данас може видети на подручју Исланда, Норвешке, Финске, Русије и уопште артичке регије. На подручју тундре  живело је  мошусно говече  и поларна лисица, затим степски бизон, изумрло говече, изумрли јелен, степска звиждарка, лос, пећински медвед, хијена и лав, као и многе птице, инсекти и мекушци.





МАМУТ

Maмути  су  једна  од  изумрлих  врста животиња која су живела од пре 4.800.000 до пре око 3.500 година и чији остаци скелета су нађени  у  Европи, Африци, Азији и Северној Америци.

Узрок  њиховог нестанка вероватно су  климатски услови, али  и  изловљавање од стране човека.

Процењено је да је мамут женка, пронађен у Виминацијуму, стара око 60 година. Висина му је била преко 4,5 метара, дужина преко 5 метара, а у животном добу био је тежак преко 10 тона (http://viminacium.org.rs/mamut-park/mamut-park/).


Остатак фотографија можте погледати овде:























Нема коментара:

Постави коментар