понедељак, 26. мај 2014.

УЛОГА УЧИТЕЉА У ВАНРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ - ЈЕДНО ИСКУСТВО

Нове улоге наставника у кризним ситуацијама

У овом поглављу биће пренета искуства једног од учитеља у кризној ситуацији изазваној поплавама у мају 2014. године. У раду ће бити изнета искуства, као и уочени недостаци и пропусти уз предлог превазилажења уочених недостатака.

У суботу, 17. маја 2014. године, учитељу у Доњој Трешњици, Предрагу Спасојевићу, обратили су се роситељу једне ученице и саопштили да их је задесило велико невреме, да је пут однесен и да је у центру села дошло до великог разарања. Такође, родитељи су саопштили да им понестаје хране и хигијенских средстава, да немају струју, а да је у засеоку Петровићи једна беба која је са мајком у гостима остала затечена у тој ситуацији.
Од тог момента почело је ангажовање чији резултати су успешни, што потврђују и медији (Глассрбије, Тањуг, Блиц, ТВ Прва).

Шта све учитељ може да уради у кризним ситуацијама?

Учитељ у кризној ситуацији мора да искористи своје способности за организацију, друштвени углед и све расположиве ресурсе. Општи утисак који је стечен у овој ситуацији је тај да локалне заједнице нису у довољној мери искористиле своје ресурсе. Када се кризна ситуација догоди на једном мањем простору, једној општини, сви расположиви ресусрси могу да се упуте и сконцентришу у датој регији и да се делује. Међутим, када се природна катастрофа догоди на огромном подручју, у овом случају у више држава, ресурси се распоређују по приоритетима и ни у ком случају их нема довољно, почев од стручног и обученог људства, то технолошких средстава, машина и слично.
Следи приказ расположивих ресурса и поступака које учитељ може искористити у своој средини у којој живи или ради. Најпре ће бити приказани ресурси и поступци који су искоришћени, а након тога дати предлози за ресурсе и поступке који нису искоришћени а школа је могла да их обезбеди.
Друштвене мреже. Фејсбук и Твитер су одличан ресурс који даје могућност да се на веома једноставан начин ступи у контакт са много људи и организација. Посредством Фејсбука на мој позив:
- јавили су се људи који знају пешачке стазе за достављање помоћи одсеченим деловима;
- укључили су се волонтери у активности, договорено је какава је помоћ потребна;
­ направљени су контакти са другим школама које нису погођене непогодом а које су прикупиле помоћ;
- координирано је достављањем и транспортом помоћи;
­- достављени су бројеви телефона за које је била потребна допуна, и сви су добили уплате, тако да је одржан континуитет у комуникацији.
­ обезбеђена је транспарентност у раду;
Посредством Твитера направљени су контакти са веома предузмљивим људима у земљи и иностранству који су невероватном брзином решавали проблеме и обезбеђивали све што је било потребно од срестава, хране, хигијенских средстава и слично.
Мобилна телефонија. Мобилни телефони били су једина веза одсечених подручја са светом. Међутим проблеми који су се јавили је вишедневни прекид напајања електричном мрежом, пад мреже мобилних оператера, немогућност уплаћивања кредита за припејд кориснике.
Наведене прблеме могуће је решити на следећи начин:
­- набавити аутопуњаче у сваком засеоку како би људи у аутомобилима могли да допуне батерије на уређајима (мобилним телефонима, лаптоповима, таблетима);
- у свакој школи и месној заједници обезбедити агрегате из истих разлога;
­ суседне државе да омогуће бесплатан роминг у кризним ситуацијама;
- учитељ треба да има бројеве мобилних телефона родитеља како би онима у одсеченим пределима уплатио кредит.
Контакт са бившим ученицима и њиховим родитељима. Велики број мојих бивших ученика се одазвао свим мојим позивима и акцијама. Они:
- живе у поплављеним подручјима;
- познају терен;
- познају пешачке стазе;
- упознати су са саставом одсечених породица;
- упознати су са социјалним статусом домаћинстава;
- имају контакт телефоне појединих породица;
- познају где се налазе старачка домаћинства;
- знају где се налазе болесни људе и од којих тежих болести болују.
Информације и познавање средине у којој живе било ми је од непроцењивог значаја и велике користи.

Ресурси локалне средине који нису у довољној мери искоришћени
Нажалост, искуство у описаној ситуацији указало је на низ пропуста и неискоришћених ресурса које локалне самоуправе, самим тим и школе, нису искористиле. Било би корисно да наставници и ученици узму учешче у свему о чему ће бити говора у наредним поглављима.
Радна обавеза. Локалне самоуправе нису извршиле општу мобилизацију и ангажовале све радно способно становништво, јер то није законски регулисано. Тако се десило да један број грађана ради на отклањању последица поплаве, доводе се волонтери из других локалних средина, док огоман број радно способног становништва седи, разгледа унесрећене делове попут туриста и слично.
Радио аматеризам. Свака школа би требало да има радио-аматерску секцију и да одржава контакте са школама у нашој земљи и суседним животима. Уз наведен агрегате и батерије обезбидио би се контакт са деловима земље који нису одсечени, и тако би се успоставио ланац комуникације.
Голубари. Ма како чудно изгледало, голубари који узгајају голубове писмоноше на подручју пштине могу бити од користи. Мобилна екпа која излази на терен може на овај начин да пошаље списак најнужнијег и да извести о разарањима, жртвама и слично.
Извиђачи. Ученици извиђачи познају добро терене, кретање и сналажење у природи, знају поступке у одређеним ситуацијама, оспособљени су за рад у групи. Са мном је на терену 10 дана радио ученик шестог разреда основне школе и носио је узбрдо, по терену и ноћу терет и до 30 килограма.
Теренска возила. Моја сарадња са удружењем Џиписта из Лознице омогућила ми је достављање помоћи у Доњој Трешњици, Радаљу и Подгају. То су возила која су намењена за вожњу по терену и ван пута, а возачи оспособљени за тимски рад у таквим ситуацијама.
Бајкери. Мотоциклисти, посебно мото-кросисти, могу се лакше довести до одређених терена од лакше од возила на четири точка.
Планинари. Сарадња са планинарима омугућује да се у одсечене крајеве однесе помоћ јер су физички спремни и имају опрему за кретање по тешким и непроходним теренима.
Ловци. Чланови ловачких удружења добро познају терене и шумске стазе и путеве. Такође, знају где се налазе извори пијаће воде и слично.
Фотографска секција. Ученици чланови фотографске секције су оспособљени да дигиталним апаратима добро кадрирају и забележе и документују све што је потребно.
Видео секција. Ученици чланови видео секције су оспособљени да дигиталним камерама сниме све што је потребно и да на тај начин сачувају и документују све што је потребно.

Еколошка секција. Ученици чланови еколошке секције треба да су оспособљени да препознају еколошке проблеме који прате елементарне непогоде. Лично сам снимио угинуле и дезоријентисане птице о којима се не говори.

1 коментар: