Јутро је. Видим јутарње младе зраке који се
пресијавају и грле у воденом небу. Пролеће је стигло , птичице певају, зрикавци
зричу и поток жубори.
Сунце побеђује у вековној борби са тмурним
облацима. Из сузних очију разтужених облака капљу мале прозирне капи кише. Малене птичице умивају се у младој јутарњој
роси .
У
озелењеним крошњама дрвећа ласта надгледа живот на расцветалој ливади. У
скривеном шумарку тачкасто лане уплиће се искусној срни у ноге. У уцветалој
ливади чује се увежбани млади хор
распеваних цврчака.Блиставо огледало шаље магловите пољубце ведром небу.
Највише волим пролеће јер се у њему све опет
буди и рађа.
Фотографија преузета са сајта https://www.mojedete.info.
Нема коментара:
Постави коментар