У петак, 17. децембра 2021. године, настављен је рад на емоционалном
описмењавању ученика другог и четвртог разреда у Доњој Трешњици. Овога пута било
је говора о љутњи.
На самом почетку радионице анализирана је следећа прича:
|
Био
једном један дечак са веома лошом нарави. Дечаков отац је желео да га научи једном
лекцијом, па му је дао врећицу пуну ексера и рекао му да сваки пут када осети
да ће почети лоше да се понаша, закуца по један ексер у дрвену ограду. Првог
дана је закуцао чак 37 ексера. Био је баш љут тог дана. Почетком
наредне недеље, почео је да контролише своју нарав, па се број закуцаних ексера
значајно смањио. Мало
потом, дечак је установио да је лакше контролисати нарав него закуцавати ексере
у ограду. После
неког времена, коначно је дошао дан када дечак није закуцао ни један ексер. Тог
дана није био љут, а отац је био много поносан на дечака. Предложио му је да извлачи
свакога дана из ограде по један ексер, како би одржавао нарав у нормали. Неколико
недеља касније сви ексери из ограде били су извучени. Отац
је свог сина ухватио за руку и одвео га је до ограде. -
Поносан сам на тебе, сине, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никада
неће бити иста, рекао је отац. Дечак
га је пажљиво слушао. -
Када изговориш неке ствари у бесу, оне остављају трајне ожиљке, баш као ексери
који су били у огради. Без обзира на то колико ћеш се пута извинити, ране ће и
даље бити ту, рекао је отац. Пажљиво
бирајте речи! |
Деца су, вођена смерницама психолога Марије Видаковић, испричала
своја искуства и говорила о томе када су љута и због чега.
Такође, успешно су проведена кроз свих пет корака:
Препознавање емоција љутње;
Борба / Бег / Разговор;
Шта је добро за тебе а шта за другога;
Размисли како се осећа други;
Пронађи најбољи начин за разговор.
Након наведених примера,
неколико ученик је направило кратке сценарије и научило другове да одглуме ситуације
код куће због којих осећају љутњу и приказали како реагују. Примећено је да су деца
свакога пута реаговала погрешно: борбом или бегом. Психолог је помогао деци да усвоје
ови образац понашања у датим, конкретним ситуацијама, што је, такође, драматизовано.
Деца су, након тога, на листу писали о својим љутњама. Након
тога су листове потопили у воду. Слова су избледела. Тиме је показано да емоције
избледе али начињена штета речима, борбом и слично, остаје у души саговорника.
Радионица је веома успешно реализована а деца су била презадовољна.
Нема коментара:
Постави коментар