Божић је најрадоснији празник за хришћане због
рођења Исуса Христа.
Пробудила су ме црквена звона, која су оглашавала
службу. Испунила ме празнична срећа. Обукао сам свечано одело и запутио се ка
кухињи. Мама је сервирала доручак. Поздравио сам: „Христос се роди!“ „Ваистину
се роди!“, одговара ми она. Понудила ме исецканим џигерицама које су са
бубалом, белим луком и јабуком испечене у печеници, а сервирају се на дрвеној
дасци. Узео сам најмање парче, јер то баш и не волим.
Сто је прекривао сребрни столњак. Испод њега из
завежљаја вириле су жуте сламке. Са секама сам на Бадње вече покупио већину
слаткиша опонашајући разне животиње. Велика свећа стајала је на средини стола
забодена у посуду напуњену житарицама. Разне ђаконије красиле су свечану
трпезу: проја, сир, кајмак, домаће кобасице, пршуте, руска салата... Моје
омиљено јело, печеница, мамило је својом хрскавом руменом кором да је начнем.
Крај ње се шепурила глава од печенице са јабуком у устима.
Чекали смо секе, које су се у купатилу шминкале.
Пожуривао сам их како бисмо што пре начели чесницу.
Коначно смо се окупили око стола. Тата је сипао
пиће, док је мама припремала жар за кадионицу. Опојни мирис тамјана испунио је
просторију. Тата је упалио свећу да се молимо Богу. Ја сам отпевао Оченаш. Мама
је окадила трпезу и све нас. Заједно смо подигли чесницу и изломили је. Завиривао
сам у своје парче радознало очекујући да испадне пара. Сека Јелена је радосно
викнула: „Ево је!“ Нашла је и пасуљ, али се њему није радовала. Рекли су ми да
ко шта нађе, то ће га пратити целе године. Секи Весни је допао папак па смо се
шалили да мора хранити свиње. Тата је из свог парчета извукао кукуруз, а мама и
баба ништа.
Наздравили смо, пожелели једни другима све
најбоље и почели јести. Тата нас је нудио печеницом, хвалећи се како је лепо
испекао. После доручка, заједно са секама, радовао сам се поклонима што нам је
Божић Бата оставио испод јелке.
Нема коментара:
Постави коментар