Прошло је доста времена од како је јесен дошла у
моје село.
Сваки дан је падала киша, док лагано није прешла у
снег. Стара јесен пакује своје шарено лишће, док зима свој бели прах шири по
земљи. Она два-три усамљена листа, што јесен није покупила, леже под снегом,
уплашени и смрзнути. Јеле и борови, са њиховим малим бодљицама, покушавају да
угреју јадно и голо листопадно дрвеће. Јесен се сасвим изгубила у леденом белом
пољу. Понегде, где су остали последњи трагови јесени, брзо су се изгубили под
хладним снегом.
Дани су текли као река а ноћ је милила споро као
облаци. За јесен више није имало смисла да буде ту.
Lijepa prica od jednog ucenika cetvrtog razrdea osnovne skole.Trebao bih nastaviti sa pisanjem, ali i citanjem knjiga da nadopunjuje svoju mastu i ideje.
ОдговориИзбриши