УГЛЕДНИ ЧАС ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У 6. И 7. РАЗРЕДУ, 25. децембра 2017. године

Наставница Наташа Вучетић је у понедељак, 25. децембра 2017. године, реализовала угледни час физичког васпитања у 6. и 7. разреду. 

Наставна јединица: Бечки валцер

Припрема за час потпуна, наставник функционално користи  наставна средства. 

Ученици веома мотивисани и активни. Атмосфера на часу пријатна и подстицајна. 

Час протекао за трен!

Текст и фотографије: Радмила Божић, директорка школе.

ПОЗИВ НА ПЛАНИНАРЕЊЕ, петак 29. децембар 2017. године

Поштовани пријатељи,

У петак, 29. децембра 2017. године ОШ „Милош Гајић“ из Амајића и Планинарско-бициклистичко спортско удружење „Шарена буква“ организујеу планинарење на реалцији: ШКОЛА У ДОЊОЈ ТРЕШЊИЦИЦИ – РИБЊАК (под Чавчићем).

Полазак је у петак у 10:00 часова од школе у Доњој Трешњици.

УЧЕНИЦИ који су заинтересовани за планинарење биће ослобођени наставе после другог часа.

Обавезно понети ранац са потребном опремом, преобуком и храном као и непромочиву обућу.

Стаза је лагана, нема великих узбрдица,

Предвиђено време пешачење 1 час и 45 минута.

На рибњаку је обедовање, припрема чаја и одмор. Полазак са рибњака у 13:00 часова.

Долазак до школе између 14:30 и 15:00 часова.

Заинтересовани да се јаве у инбокс.

Детаље руде можете погледати НА ОВОМ ЛИНКУ, или кликом на слику путање.

ПРЕДСТАВА У МАТИЧНОЈ ШКОЛИ, 21. децембра 2017. године

У четвртак, 21. децембра 2017. године, у матичној школи у Амајићу реализована је комична монодрама ПЕТАР ПЕПО БАНДИЋ.

Представа се ученицима свидела подједнако као и наставницима и учтељима који су присуствовали. Детаље о представи погледати на првој фотографији.

ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА ЗА НАБАВКУ ЕЛЕКТРИЧНЕ НЕРГИЈЕ

Текст понуде могуће је преузети на овом линку.

Образац понуде преузети са овог линка.

НАША ДИРЕКТОРКА НА ПЕТОЈ НАЦИОНАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЖЕНСКЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ МРЕЖЕ

Директорка школе, Радмила Божић,
прва са десне стане

У Дому Народне скупштине одржана је пета по реду конференција Женске парламентарне мреже, у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, на којој је учествовало 360 посланица Скупштине Србије и Скупштине АП Војводине и одборница из више од 90 скупштина градова и општина у Србији.

У друштву народне посланице др Борке Грубор, члана Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, представнице општине Мали Зворник биле су одборница Тања Перић и чланице Комисије за родну равноправност, Радмила Божић и Драгица Вучетић.

Циљ овог скупа је доношење нових закона и политика и надзор спровођења актуелних законских решења, посебно у области здравља жене и породице, сузбијања насиља над женама, економског оснаживања и образовања жена.  Презентовани су резултати Мреже у протеклих годину дана, облици повезаности жена на локалном и покрајинском нивоу, као и достигнућа законодавног система и његове примене на сузбијању дискриминације и родне равноправности.

Након уводних обраћања, учеснице В Националне конференције радиле су по групама. Организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић, Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.

Одборница Тања Перић учествовала је у радионици ,,Здравље жена“, Драгица Вучетић, председница Удружења жена ,,Незаборав“, представљала је НВО на радионици за „Економско оснаживање жена, жене на селу”, а Радмила Божић, директорица Основне школе ,,Милош Гајић“ Амајић, учествовала је на панел дискусији ,,Жене и животна средина“.

Женска парламентарна мрежа јединствен је облик организовања одборница и посланица који превазилази страначке и политичке разлике. Скупштина општине Мали Зворник и Општинска управа успоставиле су сарадњу са свим релевантним организацијама и партнерима у бројним пројектима, са циљем јачања духа парламентаризма, дијалога и међусобног разумевања. Одборнице Скупштине општине Мали Зворник и чланице комисија локалног парламента присуствују стручним скуповима који имају за циљ подизање професионалних капацитета, информисање, усвајење нових знања и вештина. 

Далибор Крстић, новинар
Извор: http://www.malizvornik.info/?p=12115&lang=lat

МОЈА ПОРОДИЧНА КУЋА, Анђела Вучетић, седми разред

До пре пар година живела сам у брду са родитељима, братом, баком и деком. У брду је стално владала тишина с обзиром да није било пуно деце.

Наша кућа је поприлично велика, а њену лепоту истиче чиста бела боја и зеленило око ње. Много сам волела да причам са деком како је то у ствари она прављена. А он би ми само говорио како је он био главни мајстор и да није њега било, не би било ни куће. Бака ми је испричала да наша кућа није толико стара, ипак је грађена од цигле, али не оне од којих се данас праве куће. Моја мама је доста цвећа посадила па пролазници увек свраћају и траже пелцере.

Унутрашњи изглед

Са улазних врата улазило се право у малу кухињу, а са десне стране у купатило. Кухиња је била сређена по бакином укусу. На средини један мали сто, а са његове десне и леве стране две столице. Десно од врата налазила се веш-машина, радни сто и један штедњак. Беле зидове украшавале су слике из прошлих времена, а то су били неки пејзажи које је сликао мој прадеда.

Из мале кухиње улазило се у трпезарију са две собе у позадини. На средини трпезарије налазио се један већи сто са клупама са стране а изнад њега три прозора. Прозори су били мало већи а преко њих су висиле цветне завесе. Испред стола, на једној комоди, стајао је телевизор који бисмо увече сви заједно гледали. Такође, у једном ћошку стајала је пећ, а поред кревет. Теписи су се простирали од ћошка до ћошка и увек су на њима биле неке линије или цветови.

С једне стране трпезарије улазило би се у моју и братову собу. Ту су била два кревета, ормар, много играчака и један сточић на средини. Та соба била би увек у нереду јер мој млађи брат обожава неред, али мој кревет био је увек прекривен постељином са принцезом. И све што је моје, било је на свом месту.

С друге стране трпезарије улазило се у собу мојих родитеља. Ту ми је улаз био забрањен, али увек сам кришом улазила јер је та соба била јако лепа и велика. Ту је стајао један брачни кревет са две комоде са стране и лампом наспрам кревета. Поглед из те собе био је леп, гледало се на реку и њиве препуне кукуруза или пшенице. Десно од врата мирно је стајао ормар са великим огледалом на ком сам се увек огледала. На зиду је уграђена клима која би лети расхладила прегрејане зидове. Та соба је била увек чиста и мирисала на свеж мирис лаванде, у њу се ретко улазило, а већином је била закључана.

Околина

Двориште моје куће красиле су две јабуке, расцветала лоза и разноврсно цвеће. Јабуке су биле разгранате и увек пуне плодова. Биле су изузетно старе и понекад ми се чинило да ће сваког тренутка пасти. Ту је била и једна смоква коју сам ја исекла ножем и, нажалост, није се могла опоравити. Унаоколо трчале су мачке које су јуриле мишеве и свиње које су јеле џанарике.

Моја кућа заузима посебно место у мом срцу и увек ће бити тако. Сада више не живим у њој, живим мало даље, али моја бака и дека су наставили живот у њој.

ПАНОРАМА ИЗ АУТОМОБИЛА, Јелена Ерић, седми разред

Путовала сам у Београд са мамом и татом. Било је то прошле године у децембру.

Седела сам на задњем седишту аутомобила и посматрала брдовит и нераван предео. Окружују нас  шуме у светлуцавим, белим хаљинама. Све је тако тихо и мирно, све је затрпано меканим снежним покривачем, само се поред пута уочавају људске стопе. Сва та лепота ме је смирила и ја сам заспала.

Када сам се пробудила, били смо у равничарском пределу. Пред  мојим очима развијале су се слике те бескрајно широке равнице. Снег се пресијавао на хладном децембарском сунцу које се трудило да избегне тамне облаке. Из њих ће сваког часа почети да пада снег и поново ће затрпати очишћене стазе и људске стопе и све ће поново бити једноставно, без икаквих шара и неравнина. Ослањам се на прозорско стакло и упијам сунчеве зраке који нежно милују моје лице.

Пред мојим очима изненада се створи дугачак мост преко Дунава. Гледам одозго у дубоку зелену воду. Изненада се окрећем и угледам велику тврђаву. Калемегданску тврђаву. Изгледала је прелепо.

Ушли смо у град. На улицама су нова непозната лица. Сви некуда журе и нестрпљиви су. И ја постајем нестрпљива. Једва чекам да стигнемо до куће мога чиче и да потрчим низ његово двориште прекривено снегом.

Од брдовитог краја, преко мачванске равнице и дубоког Дунава, стигла сам у главни град и до краја нашег путовања. За само неколико сати пред мојим очима изменило се толико слика и све што сам запазила остаће и у лепом сећању.