ислили и реализовали учитељ Предраг Спасојевић, учитељица Јелена Ашоња, наставница енглеског језика Маријана Николић и васпитачица Јована, у сарадњи са ученицима предшколске групе и ученицима од првог до четвртог разреда, као и њиховим родитељима.
Ученици су украшавали учионицу цвећем, израђивали беџеве са порукама мира, венчиће, креирали заједничко „Дрво пријатељства“ отиском дланова, учествовали у боди-арту и другим креативним радионицама. Час је завршен изложбом радова, закуском и разменом утисака.
Овај час није започео звоном, нити се завршио њиме, јер није имао јасан почетак ни крај. Био је то простор у коме је време текло у ритму дечје радозналости и стваралаштва.
Ово није био час који се учи, већ час који се
доживљава. У времену у коме се често фокусирамо на мерљиве исходе, овај час нас
је подсетио да су понекад најважнији резултати они који се не могу измерити оценом: осећај да припадам, да сам вредан, да моје
идеје имају место и смисао. У том смислу, овај час је више од примера
добре праксе. Он је подсећање шта образовање у свом најбољем облику заиста
јесте.
Марија Видаковић, психолог
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар