ДРУЖЕЊЕ У ЦУЛИНАМА

Ученици из Доње Трешњице и Амајића аутобусом су стигли на одредиште, у Цулине у 7. 30. минута у пратњи учитеља Предрага Спасојевића, Љиљане Миросављевић Милана Софронића и Јелене Ашоње. У Цулинама су их дочекали другари и учитељица Милијана Лазић. По доласку су се упознали са просторијама у школи и простору на отвореном.

У 8. 00. ученици и учитељи су се окупили испред школе. Учитељица Милијана их је укратко упознала са садржајем данашњег дана као и са кратком историјом, положајем и централним објектима у Цулинама.

До цркве смо стигли путем кроз село. Током пута уз веселу грају и лепо расположење ученици су могли да уживају у прелепом погледу на панораму села.

По доласку у цркву дочекани смо од стране црквењака који нам је топло пожелео добродошлицу. Од њега смо такође сазнали веома занимљиве чињенице о Цулинама: о цркви, њеној грдњи али о тзв. Мишјој рупи(пећини) која се налази у близини.

Унутар цркве ученици су заједно са вероучитељем изговарали молитве а затим певали црквене песме.

Имали смо веома лепо и драгоцено искуство у овом обиласку. Посматрали смо сеоска домаћинства, видели и чули магарца који је реткост у овим крајевима, покошене ливаде, лепо уређена дворишта...

По поновном доласку у школу, уследило је време за доручак и освежење али и дружење.

Поновно окупљање испред школе и полазак у обилазак острва. На почетку пута договорено је о начину обиласка, безбедности и понашању.

У току пута било је забавних али и едукативних садржаја:

-упознали смо се са биљкама и животињама које живе поред воде и уживали у њиховом оглашавању.

Застајали смо и разговарали о Зворничком језеру, јер управо ту почиње, о врстама рибљег света, манифестацијама које се овде одржавају, понекој занимљивости о реци Дрини, оријентацији у простору...

Не само да су ученици сазнали понешто од нас, већ смо и ми доста сазнали о њима: која од ових места су посетили, да ли користе рибу у исхрани, знају ли да пливају...

Долазак испред школе у 10. 40. минута.

Послужење и освежење за ученике. Припрема за повратак кући.

Сви носимо веома лепе утиске. Жалимо што у току школске године нисмо организовали чешћа дружења уз договор да ће се то променити.

Ученици су се дружили, смејали а родиле су се и прве симпатије. Могли смо уз посматрање боље да упознамо и видимо како комуницирају између себе, како се понашају у групи, колико су спремни да деле, помогну...

Што се тиче нас, њихових васпитача, можемо само рећи да смо презадовољни. Што више оваквих окупљања допринеће неговању заједништва наше школе.

Милијана Лазић, учитељица

УГЛЕДНИ ЧАС ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА У АМАЈИЋУ

 

У петак, 6. јуна 2025. године, наставница енглеског језика Марија Митровић реализовала је угледни час у шестом разреду на тему „Camping“. Ученици су најпре усвајали и класификовали нове речи везане за камповање, након чега су, кроз практичан рад, заједнички поставили шатор у школском дворишту. У завршном делу часа, ученици су писали опис процеса постављања шатора на енглеском језику и вршили самопроцену свог учешћа.

Час је био динамичан, функционалан и прилагођен интересовањима ученика, а кроз игру и сарадњу успешно су повезани језичке вештине и стварна животна ситуација.

УГЛЕДНИ ЧАС ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ – „ДЕЦА ЦВЕЋА“

У уторак, 03. јуна 2025. године, у нашој школи реализован је угледни час ликовне културе под називом „Деца цвећа“, инспирисан вредностима хипи покрета: миром, љубављу, пријатељством и слободом изражавања. Час су осм
ислили и реализовали учитељ Предраг Спасојевић, учитељица Јелена Ашоња, наставница енглеског језика Маријана Николић и васпитачица Јована, у сарадњи са ученицима предшколске групе и ученицима од првог до четвртог разреда, као и њиховим родитељима.

Ученици су украшавали учионицу цвећем, израђивали беџеве са порукама мира, венчиће, креирали заједничко „Дрво пријатељства“ отиском дланова, учествовали у боди-арту и другим креативним радионицама. Час је завршен изложбом радова, закуском и  разменом утисака.

Овај час није започео звоном, нити се завршио њиме, јер није имао јасан почетак ни крај. Био је то простор у коме је време текло у ритму дечје радозналости и стваралаштва.

Ово није био час који се учи, већ час који се доживљава. У времену у коме се често фокусирамо на мерљиве исходе, овај час нас је подсетио да су понекад најважнији резултати они који се не могу измерити оценом:  осећај да припадам, да сам вредан, да моје идеје имају место и смисао. У том смислу, овај час је више од примера добре праксе. Он је подсећање шта образовање у свом најбољем облику заиста јесте.

Марија Видаковић, психолог