Школско двориште у Доњој Трешњици налази
се у центру села. Мали број ученика је јасан показатељ смањења броја људи и
одласка младих из села. Брда се, не тако полако, празне. Довољно је да се
прошета пет до десет минута из центра села, и већ ћете се наћи у дубокој шуми.
Све више је засеока из којих нам више не долазе ученици.
Управо то „пражњење“ околних брда довело
је до повећања броја дивљачи. Напре су лисице биле те које су редово сврћале у
центар села. Група младих ловаца у вечерњим сатима би постављал чеке. Здравко
Еић – Џале нам је испричао да је у школском доришту, у вечерњим сатима, убио ок
20 лисица до сада. Будући да су лисице главни преносници беснила, веома је важно
контролисати њену бројност у ловишту.
Претходног викенда, у касним вечерњим
сатима, у друштву Срђана и Николе Перића, Здравко је чекао лисицу. Међутим,
десило се нешто ночекивано – из кукуруза поред школског игралишта ок 23:30
часова изашао ј шакал! Момци су га одстрелили. Како нам Здравко каже, ово је
пви пут да се шакал појавио у центру села. Препоставља се да се њихов број повећао
чим су сишли до центра села.
Нема коментара:
Постави коментар