Релација:
АМАЈИЋ-ТРШИЋ-ТРОНОША-ГУЧЕВО-БАЊА
КОВИЉАЧА-АМАЈИЋ
|
У 7.30 часова
извршена је контрола документације о техничкој исправности возила, предвиђеног
за за превоз ученика од стране представника надлежног органа унутрашњих
послова.
Место поласка је било на путу за Доњу Трешњицу, у Амајићу.Аутобус је прво довезао ученике из Д.
Трешњице, а затим су се прикључили и ученици из Цулина и Амајића.
Укупно је кренуло 33
ученика, односно није било ученика који су отказали путовање.
У 8 сати је
почело путовање. Нико није имао примедбе на квалитет аутобуса и сви су имали
довољно места.
У 9 часова стигли
смо у Тршић.
По самом изласку обишли
смо део где се одржава централна свечаност Вуковог сабора. Обишли смо вајате и
магазе као што су Стари занати, Вук и наука, Вукова библиотека, воденица, музеј
Вуковог сабора. Упутили смо се поред речице Жеравије ка Вуковој кући.
Испред Вукове куће дочекала нас је кустос и одржала предавање о историји
настанка Вукове куће, намени осталих објеката у дворишту као и о детињству,
животу, школовањуи значају Вука Караџића. Ученици су са пажњом разгледали кућу
и пратеће објекте. Такође, могли су слободно да фотографишу и спољашњост и
унутрашњост куће. После разгледања Вукове куће, вратили смо се до центра, где
смо обавили доручак и одвели ученике до тоалета.
Око 11 часова напустили
смо Тршић и упутили се ка манастиру Троноша.
Испред манастира били смо око 11.25
минута. У манастиру смо дочекани од стране човека, који нас је увео у
комплекс а и у сам манстир. Ту је одржао краће предавање о историјату
манастира. Ученици су, затим, обишли и манастирски музеј у коме су могли да
виде записе, рукописе, фотографије као и оружје из времена Вука Караџића и
Првог српског устанка. Љубазне монахиње припремиле су освежење за учитеље.
Након разгледања и фотографисања, напустили смо манастир и кренули ка Чесми Девет Југовића. Ученици су се
освежили и одморили у пријатној хладовини.
У 13 часова кренули
сму из Троноше пут планине Гучево.
Пењање ка врху није било баш пријатно за возача, јер је пут на појединим
местима оштећен а околно растиње је заклањало видик и наносило огреботине по
аутобусу. На предвиђеном месту, изашли смо из аутобуса и наставили, иначе,
планирани пут пешке ка Спомен костурници која се налази на самом врху планине.
Пењање је трајало око 30 минута.
Пешачили смо асфалтираним путем, али је била хладовина, па
су ученици уживали у шетњи. На врх смо се попели око 14 часова. Учитељ Предраг Спасојевић, испричао је о значају и
настанку овог споменка. Поново смо
уживали у прелепом погледу на реку Дрину, град Лозницу као и на Републику
Српску. Ученици су радознало запиткивали о ономе што их је занимало( где смо,
колико смо се високо попели, шта је испред нас...).
Одморили смо се и кренули
да се спуштамо ка одмаралишту за децу. Ту смо стигли око 15 часова и 30 минута. Ту
смо одредили слободно време ученицима за ручак, игру, спорт и забаву које је
трајало до 16 часова и 30 минута.
У договорену време кренули смо ка Бањи Ковиљачи. У 17 часова прошетали
смо парком ове бање, одвели ученике на сладолед и освежење.
У 17часова и 30
минута кренули смо ка Амајићу.
У 18 часова и 15
минута стигли смо у Амајић,
место поласка. Учитељи су сачекали да сва деца буду предата родитељима,
обраћајући пажњу нарочито на ученике који долазе из удаљених брда пешке.
Сви родитељи су дошли у заказано време доласка.
Сви учитељи су задовољни и сарадњом са возачем аутобуса, али и он је
похвалио ученике за пристојно и културно понашање у аутобусу.
Нема коментара:
Постави коментар